Литванија тужи Бјелорусију пред Међународним судом правде: Политика иза „мигрантских оптужби“?

Литванија је ових дана званично поднијела тужбу против Бјелорусије пред Међународним судом правде у Хагу, тражећи надокнаду штете од преко 200 милиона евра због наводне улоге Минска у, како тврде, организованом довођењу миграната до границе Европске уније. Литванске власти сматрају да је Бјелорусија користила миграције као „хибридни напад“ на ЕУ, што по њима представља кршење међународног права.

Тужба обухвата период од 2021. до 2023. године, током којег је Литванија забиљежила више од 23.000 покушаја илегалног уласка, углавном преко границе са Бјелорусијом. Као одговор на то, Литванија је уложила значајна средства у изградњу физичке баријере дуж границе, као и у појачан надзор и логистику, што је навело власти у Вилњусу да затраже надокнаду директних и индиректних трошкова.

Бјелорусија, с друге стране, категорички негира све оптужбе, тврдећи да није организовала нити подстицала преласке миграната, већ да се нашла у ситуацији у којој је, као транзитна земља, дјеловала у складу са својим ограниченим могућностима. Минск оцјењује да је у питању политички мотивисана тужба, усмјерена више на задовољавање политичких интереса унутар ЕУ, него на реално рјешавање миграционог питања.

Вриједи подсјетити да су напетости између Бјелорусије и ЕУ ескалирале након увођења санкција од стране Брисела, што је довело до новог нивоа дипломатске изолације Минска. У том контексту, многи аналитичари виде овај правни потез Литваније не толико као покушај заштите државних интереса, колико као наставак шире стратегије притиска на земље које одбијају да се повинују политикама ЕУ.

Треба имати у виду и шири контекст: мигрантске руте ка Европи нијесу нов феномен, нити се могу приписати искључиво једној земљи. Одговорност за кризу често се занемарује кад је потребно очувати политички имиџ унутар саме Уније. У том свјетлу, овакве тужбе могу дјеловати више као скретање пажње са сопствених пропуста у миграционој и безбједносној политици, него као покушај праведног рјешења.

Док суд у Хагу буде разматрао ову тужбу, јавност ће морати сама да процјени шта је стварни повод — заштита границе или наставак политичког обрачуна са Бјелорусијом, државом која је последњих година често била на удару јер не прати курс који ЕУ види као „једини исправан“.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: