Листа чекања

Пише: Батрић Бабовић 

Чекање је смисао људског живота. Посебно је важно ако га прати нада у боље сјутра. Да није сјутрашњице, чекање и надање били би бесмислени. Било би бесмисао све што је везано за њих. У то се може укључити и савремена медицина. Баш она најдјелотворнија и најефикаснија људска дјелатност, која је кроз феномен чекања направила науку засновану на индикацијама, индикације су произвеле степен хитности, а тај проценат појма“ бити или не бити“ у хамлетовском жаргону учинио медицину пиједесталом науке, господства и људског достојанства. Давно је откривен пеницилин, за њим су дошли остали антибиотици, па цитостатици, љекови за лијечење малигних, системских, гломеруларних и осталих ријетких болести… Осмишљени су уз помоћ других наука вјештачки залисци за срце, протезе кука, рамена и кољена, стентови за коронарне болести, вјештачка јетра и бубрег, артефицијалне срчане пумпе, пејсмејкери… Без природних и техничких наука не би било „вјештачке медицине“, а без овакве бијеле приче природног или природнијег живљења у обољелој средини или самом болесном организму.

Све побројано и заборављено настало је након дугог чекања. Не онога без пратиље наде. Нешто је трајало годинама, нешто деценијама. У нечему од именованог и ненаписаног почивају вјекови. Готово и вео заборава. Закључак је један и гласи: знање надима. Живот је постао релативно квалитетнији и дужи, али информационо комплекснији и мисаоно неприхватљивији и неподношљивији. Медицина је свуда. На јутубу, гуглу, интернету, сајтовима, порталима, медијима, у популистичким колумнама, тражењима, медицини која није медицина… Све на крају постане ништа. И сама листа чекања. Ако се обесмисли смисао њеног имена.
У свакој грани медицине листа чекања је темељ система и коријен законитог поретка. Генијални Британци и по свему нама блиски Хрвати узор су планерства и једноставних практичних реализација. У Британији се чека на операцију кука или кољена двије године. Разлог је једноставан. Степен хируршког ризика и елективност операције одређују динамику рада. Чему ванредни програми за исте операције код нас? Коме или чему датив јефтиног популизма? Има ли закулисности политике или политика? Слично је са кардиологијама, кардиохирургијом, офталмологијом… Да је све хитно нико не би живио. Зар би Хрвати и Британци дозволили смрт својих становника? И ми смо под њиховим кишобраном кад су напредовања ка Унији у питању. Зашто нисмо под велом њихових стандарда у разини домицилног здравства? Или је политика предодредила да у Црној Гори умре листа чекања? Можда да изумре што уређенија медицина. Незнањем уредника система у примарном акту, а затим љекарском (не) комплијансом да се одупре бирократијама.Ваља саопштити да су јасне индикације за хемодинамске обраде срца, имплантације пејсмејкера, кардиохируршке интервенције, ортопедске процедуре, елективну грудну, васкуларну, дигестивну и остале хирургије… Трансплантације органа су процедуре за мирни хируршки рад. Постоје хитна стања и њихова листа. Претходно именовано није на тој листи. Хитно је микронско стање у нашој пракси и књишкој потвди. На листи чекања за кадаверични бубрег налази се око 40 болесника. Листа кадавера отворена је 2012 године. Салдо од тада до данас је нула. Криви су љекари? Русија, Србија, ЕУ и НАТО? Војна Алијанса колективног Запада крива је за 1999. годину. О броју потенцијалних живих донора који су помогли најмилијима, говоре људска пристојност и обавезна љекарска етика, да је за многе ствари поред дужности најбоље да остану неказане. Прелаз са ријечи на дјела траје свјетлосним годинама. А јуначења не фали. Кадавери и живи донори воде мрву трку ка помоћи најрођенијима. Салдо је свједок ове дјелатне активности. Или боље речено неактивности.

Мртве трке два ривала трају до у бесконачно…
Да би листе чекања биле функционалније треба мање политике а више медицине. Може ли Црна Гора такав став да усвоји трајно? Братства и племена да оду на маргине? Кумови, другови, рођаци, пријатељи? И на крају оно чувено „наш је“? Или ће листе чекања бити форма заједно са медицином, а политика са бирократијама и пустом земљом суштина суштине?
Потребно је много више љекара. Истрага феномена зашто се нико не јавља на специјалистичке конкурсе није ни почела. Зашто нико не жели да ради на сјеверу или изван Подгорице остаје за неко боље вријеме. Пљевља деценијама немају више од 15 специјалиста у општој болници. По незваничним казивањима, Брезовик је бројно јачи од Никшића. Прва државна болница има три функционална пулмолога, Брезовик једног… Црна Гора има више центара за хемодијализу него љекара који обављају рад у њима. Хемодијализа је само сегмент нефрологије.Трансплантацију бубрега у Црној Гори радили су они који су у прва два мјесеца 2023. у загребачкој Дубрави имали 9 трансплантација срца. Исти су и даље у врху европске и светске листе транслантационе медицине. Тајна сустава или грешка система? Паралела између њих и нас. Пуних четрнаест година функционисао је дуални комплекс на једној интернистичкој грани у првој државној болници. Трећи члан је ступио на сцену двадесет пет година након старијег и двадесет година иза млађег члана. Еклатантан примјер листе чекања, али из контрасмјера или супротног угла посматрања.
Могуће решење је мање немедицине за бољу листу и краће чекање. Мало више хрватског и британског приступа одавно јасним стварима. Поглавља 23 и 24 су микрон за овакав медицински усуд у Црној Гори.
Или ће све нас заједно до нових Пастера и Чупића пратити старе ране и живи болови медицине која (за) остаје генерацијама које долазе…

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: