Лијева Ријека и Васојевићи: Чекајући мајора Лашића (2)
Група четника из ЦГ
Пише: Иван Милошевић
На текст о повратку мајора Ђорђија Лашић у Лијеву Ријеку објављеном на овом порталу прије пар дана освануо је један коментар читаоца. Он замјера аутору што покреће ове теме, јер се могу јавати бројне породице чији су преци убијени баш по наредби мајора Лашића, а наводи и свој примјер, односно оца кога је од Лашићевог метка спасио један Куч, такође припадник ЈВуО у Црној Гори. Жао ми је због те епизоде и искрено жалим свакога чији је предак страдао од братске руке на било чијој страни. Међутим, шта у овом случају мајора Лашића и нашег пријатеља и брата коментатора имају да кажу они чији су преци исто тако убијени и стријељани по наредби комунистичких вођа? Да ли они и данас треба о томе да ћуте, јер је и на страни њихових предака такође било злочина и наредби о ликвидацији? И баш ту се налази највећи проблем и невоља са помирењем у Црној Гори, јер очигледно је да у несрећном грађанском рату међу Србима током Другог свјетског рата није било невиних. А може ли их и бити у сукобу гдје брат крене на брата због идеологије, да ли Брозове или Дражине, потпуно је свеједно?
Прије одговора мислим да би ваљало нешто рећи и о Мирку Вешовићу, комунистичком активисти из Лијеве Ријеке, који је по многим документима, био један од главних коловођа братског сукоба у овом крају. Неки аутори наводе и да је он лично одговоран за бројне ликвидације виђених људи у Лијевој Ријеци прије седам деценија. Томе човјеку послијератна власт је подигла споменик, одликовала разним медаљама, а и данас економска школа у Подгорици носи његово име. Могу ли и треба ли потомци оних који нијесу били на Вешовићевој страни да и данас о томе ћуте како не би сипали со на рану, покретали осјетљиве теме и затрпавали Црну Гору у прошлости и њеном тадашњем суноврату?
И ето смо на прагу помирења. Њега нема уколико обије стране не прихвате да су гријешиле и да су се покајали због тога и да тек као такви и као нове особе пружају руку ономе другом који је такође прошао кроз сличну катарзу. У овом случају идеолошки потомци Броза и партизана треба да схвате да је тај покрет и њихов вођа велика зла нанио своме народу и ваљало би да се они покају за гријехе својих предака и схвате да то никада више не смије да се понови. И они који су били на страни националиста морају да се покају за грехове својих предака и признају да је и њих било и да они неће нестати тек тако, потезом историјске или било које друге гумице. Тек такви потомци завађене браће из грађанског рата могли би да ураде нешто на стварном помирењу и ову подијељену Црну Гору извуку из идеолошког блата и покажу да спаса има, али да га могу пронаћи само људи који признају своје грешке и злочине које су починили према браћи.
Нажалост, у Црној Гори још и даље преовладава комунистичка историја по којој су сви добри момци на страни партизана, док су сви лоши на страни четника. Као кулминација те ишчашене историје је и подизање споменику Брозу и величање његових заслуга за наш народ. Нијесам примјетио да међу онима који данас на све стране пјевају пјесме Брозу и иду да му се поклоне поред хотела „Подгорица“ има и трунке кајања због онога што су урадили Титови војници и његови сљедбеници. Напротив, они су у том погледу толико загрижени да на силу и срамоту у страну гурају и лако доказиву чињеницу да је Тито наређивао бомбардовање Подгорице, па није лијепо да му се за те „заслуге“ подиже још и споменик.
На другој страни мислим да има довољно потомака четника и војске мајора Лашића који знају да ни њихови преци нијесу били анђели и да и њима треба покајања, као и њиховој дјеци. Мислим да су они спремни да опросте и покају се за оно што не ваља и на што треба упозорити како се никада не би поновило. Међутим, за истинско помирење увијек је потребно двоје, а у Црној Гори једна страна још увијек то не жели да уради и призна да је злочин злочин, па уколико се уради и због великих идеја, као што су неки сматрали комунистичку. Док се то не деси, ЦГ ће још увијек тапкати и храмати у мраку тражећи излаз и свијетло тамо гдје га нема за Црну Гору. Не свијетли и не отвара се спас ЦГ тамо негдје у Европи и Бриселу или Вашингтону, већ њен спас и свијетло сјаји у њеним обичним људима, интелектуалној и политичкој елити, који су свјесни да брат више никада не смије подигнути руку на брата, па ма колико им то неко говорио да треба да ураде. А за тако нешто потребно је кајање и историјска самосвијест и свијест о свему што се током другог свјетског рата догађало међу Србима, па и онима у Лијевој Ријеци.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Cetnici su mnogo zla nanijeli Srbima,partizanima u Ljevoreckim krajevima,tad su trebali partizani da ih iskorijene,pocast onome sto ih je cekao na zidani most,jedan po jedan su padali!
Masa, ta kvrčica na tom slovu S koju pišeš, e to ti je izvršilo atak na Crnogorsku državu.
Slozio bih se sa autorom. Pouka nam je da treba da stanemo sa samounistenjem. Izmirenje nam treba. Kao sto je Nojbaher, njemacki izaslanik za Balkan konstatovao da u Crnoj Gori bjesni gradjanski rat da citava sela nestaju. I dodao da nijedna strana nije zainteresoana ni za njemacke ni za italijanske ciljeve nego povremeno od njih traze vise oruzja da bi tukli onu drugu stranu. U CG je je daleko vise izgunulo lhudi u medjusobnim obracunima nego sto su okupatori pobili.
Sve je bratoubilaštvo krenulo podjelama 1918 , te nesretne godine je kidisao brat na brata , tada smo se izbucali napola evo do dana današnjeg .
Ivane , naravno da smo svjesni da je surova likvidacija četnika u Sloveniji bio ogroman zločin , baš kao i tkz lijeva skretanja , ko bi danas sa dva klikera u glavu pravdao te grozote , niko !
Ali vi pokušavate da četnike rehabilitujete saradnje i služenja okupatoru , e to ne može Ivane !
I još što je gore vi danas u 21 vijeku pokušavate sprovesti baš tu četničku ideologiju „ujedinjenog srpstva“ , pa ste završili na Međunarodnom sudu za ratne zločine .
Ko bi se još śećao četnika i partizana da nijeste odjednom 90-tih iskočili iz prošlosti sa sve bradama i kamama , sa etničkim kartama i ratnom propagandom , i najposle ratom koji nam je srušio SFRJ .
I danas umjesto da smo izmireni i da zajedno sahranimo one naše rođake što su im kosti po Sloveniji , mi treba da se branimo od vaših laži i ataka na Crnogorsku državu , naciju , crkvu …
Prvi i osnovni korak ka pomirenju je neupitnost Crnogorske države .
Crnogorski četnici su se 1945. povlačili kao „Crnogorska narodna vojska“ pod komandom Sekule Drljevića! Četnici koji su ubijeni u Sloveniji su bili crnogorska vojska, a ne srpska!
Kakvi crni komunisti i kakav crni socijalizam. Istorija je ironičan i li bolje rečeno sarkastičan svjedok, bar na ovim našim prostorima. Sve ono za šta su se komunisti zalagali i borili, i sve što su postigli bačeno je u blato s početkom ABrevolucije, koju su paradoksalno izveli upravo njihovi unuci. Razmjere poraza shvatljive su tek ako se imaju rigidne pozicije s kojih je ovaj pokret krenuo, npr odnos prema krađi i lopovluku, komunisti su ubijali za nabranu kapu šljiva ili grudu sira, a nakon AB revolucije danom zatvora nije niko odgovarao ni za ukradenu fabriku ili hotel. Takođe u Crnoj Gori danas ne postoji ni jedna istinski lijeva partija. Izdajom ekonomskih, nacionalnih interesa i krađom resursa istorija je pomirila i crnogorske partizane i crnogorske četnike. Nesrećne žrtve i jednih i drugih pravdu i stid neće dočekati još mnogo godina, jer u društvu ne postoji želja da se to dogodi. Navodni ideološki otklon vlasti od četnika je bacanje prašine u oči, jer oni sprovode njihovu politiku bolje nego da im je sam kralj Petar sastavljao partijske manifeste. Tako ostavite se žalopojki, ovo je sistem za koji su se četnici borili. Partizana i njihove vlasti nema od 1989. Godine, ili tri decenije
Tesko je definisati danasnje stanje. Meni najvise lici na feudalizam. Komunisti su ubijali za kapu sljiva ali su zato pljackali privatnu imovinu pod navodnom nacionalizacijom, sto nije nista drugo do ozakonjena pljacka. A ovi mladji su samo nastavili stopama starijih samo sad pod drugim imenom: privatizacija, pljackaju, hmm oplackali vec, ono sto bi trebalo da bi trebalo da bude vlasnistvo svih.
Prijatelju, ti komunisti što su ubijali za kapu šljiva su odavno dali svoj odgovor pred Gospodom. To što su oteli od bogatih dali su narodu… Kažete feudalizam, možda, ali mislim da je stvar mentaliteta. Ima kod Njegoša ona „isturči se plahi i lakomi“, mislim da je to glavni opis našeg karaktera, lakomost, pohlepa, lični interes iznad kolektivnog. Nijedna ideologija ne može potrijeti tu osobinu, nažalost. Komunisti su pali na ispitu zbog sentimentalnosti prema mangupima u sopstvenim redovima. Kontrarevolucija je sprovedena na način koji je istovjetan onome što smo učili iz udžbenika ONO I DSZ. Školski primjer. Zato se ostavite komunizma, sukob vlasti i opozicije nije nacionalno sukobljavanje već sukob na ideološkoj desnici, za novac, privilegije i vlast. Ponavljam, komunista tu nema već 30 godina. Zdravo mi bili
ПОШТОВАНИ ГОСПОДИНЕ ИВАНЕ,
ЗАХВАЉУЈЕМ НА ПАЖЊИ И РАЗУМИЈЕВАЊУ НАШИХ ЗАЈЕДНИЧКИХ ПАТЊИ И СТРАДАЊА, АЛИ ВАС ИСТО ТАКО, РАДИ ИСТИНСКОГ ОПРОШТАЈА ГРИЈЕХА ПРЕДАКА, МОЛИМ ДА ЈОШ ЈЕДНОМ ПРОЧИТАТЕ МОЈ СКРОМНИ И ДОБРОНАМЈЕРНИ ЧИТАЛАЧКИ КОМЕНТАР-ИСПОВИЈЕСТ. ЈА НИЈЕСАМ НОВИНАР, НИТИ ПИСАЦ, НИТИ ИСТОРИЧАР, ИАКО ИМАМ СВОЈЕ ИМЕ И ПРЕЗИМЕ, КОГА СЕ НЕ СТИДИМ И ПРЕТКЕ ЧАСНЕ КОЈЕ НИКО НЕ БИ НАСЛИЈЕДИО ДА ЈЕ ИЗВРШЕНО ЛАШИЋЕВО НАРЕЂЕЊЕ, И НИЈЕСАМ ИСТИМ ПОТПИСАО КАЗИВАЊЕ, ЈЕР НЕ ЖЕЛИМ ДА ТИМЕ ПЕРСОНАЛНО ПОВРЕЂУЈЕМ ЗАЈЕДНИЧКЕ БРАТСКЕ РАНЕ, ПА ВАС ЗАТО ОПЕТ МОЛИМ ДА КОМЕНТАР ЈОШ ЈЕДНОМ ПРОЧИТАТЕ – ПОМЕНУО САМ ОБАВЕЗНО КОМУНИСТЕ ЂИЛАСА И МОШУ, И ДР ДРАГИШУ ИВАНОВИЋА И,И,И…
Све од речи до речи као да сам ја написао, још да ми је г.Милошевићу, да се упознам са Вама да избацим моју муку коју носим деценијама,хвала на овој писанији….