• Поглед

Лидер “Народне слоге”: Безброј је аргумената против НАТО иницијативе

1 min read

6 година ‎ ИН4С

Током 78 дана агресије НАТО савеза на нашу земљу 1999. године погинуло је 2.482 и повријеђено више од 6.000 људи, уништено и тешко оштећено око 25.000 објеката невојне намјене, нанијети материјални губици од око сто милијарди долара...

Вукмировић на оснивачкој скупштини "Народне слоге"; фото: standard.rs

Пише: Миодраг Вукмировић

Јавности Србије је крајем фебруара поднијет документ под називом Нова спољнополитичка иницијатива. Подносиоци документа су Европски покрет у Србији и Центар за спољњу политику, подржани са 18 НВО, а разлог доношења наведене Иницијативе, по њиховом објашњењу, јесте озбиљна подијељеност нашег друштва и недостатак базичног консензуса око спољњополитичких одлука Србије.

Циљеви који се желе постићи Иницијативом, по објашњењу њених подносилаца, су: указивање на кључне ствари које треба да реализује Србија како би се побољшала њена спољња политика; прихватање ставова којима би се Србија боље позиционирала на Балкану и Европи и показала да вјерује у европске вриједности; и конкретни предлози за основе будуће спољњополитичке стратегије Србије.

Основу наведеног документа чине четири експлицитна става: нормализација односа Београда и Приштине, интензивирање евроинтеграција Србије, развој регионалне сарадње и интензивирање сарадње са НАТО савезом.

Од наведених ставова посебну пажњу, по нашем мишљењу, свакако заслужује четврти: ,,интензивирање пуне сарадње и партнерства Србије и НАТО“, у коме подносиоци Иницијативе наводе да сарадња Србије са НАТО савезом стално напредује, да та сарадња представља витални интерес грађана Србије, да ни једна западнобалканска земља није могла да оствари своје стратешке интересе без пуне сарадње и партнерства са НАТО савезом и да је због свега тога потребно одмах прекинути анти-НАТО медијске кампање.

Питања за подносиоце Иницијативе

Поштујући слободу критичког мишљења, подносиоцима Иницијативе постављамо неколико врло битних питања:

– Да ли наведени ставови значе да не треба више испитивати улогу НАТО савеза на просторима бивше СФРЈ и све препустити забораву?

– Значи ли то и да наши грађани треба да заћуте и више не спомињу тешке злочине које им је учинио НАТО током агресије 1999. године?

– Да ли се под тиме подразумијева и престанак даљег рада државне Комисије за испитивање посљедица НАТО бомбардовања која је формирана 25. маја 2018. године?

– Ко то у нашој земљи води анти-НАТО медијску кампању, када по подацима Европског покрета у Србији позитиван став према НАТО савезу данас има мање од 7 одсто грађана наше земље?

– Да ли је Иницијатива поднијета намјерно у периоду када се наша земља припрема за обиљежавање јубиларне двадесетогодишњице отпора НАТО агресији?

Уз наведена питања, подносиоце Иницијативе подсјећамо и на неколико битних чињеница, у вези са овом темом:

– Од оснивања НАТО савеза до данас земље чланице савеза извеле су 317 ратних операција широм свијета, ради „успостављања мира и изградње демократије“ и то искључиво у регионима који су од стратешки интереса НАТО земаља. У регионима у којима НАТО земље имају стратешке циљеве скоро никад нема мира;

– Све ратне операције које је НАТО савез извео без одобрења СБ УН представљају ратни злочин (злочин агресије), за који је предвиђена одговорност пред Међународним кривичним судом, која не застаријева,

– Током 78 дана агресије НАТО савеза на нашу земљу 1999. године погинуло је 2.482 и повријеђено више од 6.000 људи, уништено и тешко оштећено око 25.000 објеката невојне намјене, нанијети материјални губици од око сто милијарди долара. У току агресије НАТО савез је употријебио већи број убојних средстава, чија је употреба изричито забрањена многим међународним докуметима. Између осталих средстава, употријебио је и око 15 тона авио бомби са осиромашеним уранијумом, чије ће се посљедице на овим просторима осјећати вјековима;

– Сви споразуми о сарадњи наше земље и НАТО савеза, који су ступили на снагу у периоду од 18. јула 2005. до 2. фебруара 2016. године, су у супротности са одредбама Устава Србије, усвајани су без претходне јавне расправе и у потпуном одсуству јавности. Посебно је интересантан ИПАП споразум из 2015, јер ,,регулише“ многе сфере јавног живота у нашој земљи, које немају никакве везе са војном тематиком и које се, иначе, уређују законима, а не споразумима.

Нетачне констатације

Као разлоге због којих Србија треба да уђе у НАТО, покретачи ове иницијативе нуде сљедеће констатације (наравно, без потребних објашњења):

„Све земље у окружењу Србије су у НАТО савезу, осим Србије – то је опасност по њу“

НЕТАЧНО! То би могла бити опасност само уколико Србија планира да ратује против неке од тих земаља. Али, пошто се НАТО савез представља као ,,мирољубиви савез за заштиту мира и демократије, који никога не угрожава и не пријети“, онда Србији такво окружење не представља опасност, већ чак и позитивну околност.

„Србија треба да уђе у НАТО савез да не би опет ратовала“

НЕТАЧНО! У НАТО савез ни једна држава не улази да не би више ратовала, већ супротно – да би ратовала за НАТО. Прецизније речено, за интересе великих западних корпорација и мултинационалних компанија. Стратешки циљеви војски земаља НАТО (осим неколико водећих земаља у НАТО савезу) су припреме за учешће у међународним операцијама, док у својим земљама имају све више протоколарне улоге.

„НАТО савез је гарант мира и безбједности у свијету“

НЕТАЧНО! Историјске чињенице и догађаји наводе на закључак: тешко земљи коју НАТО брани. Примјера је безброј, почевши од Кореје (1951) и Вијетнама (1964), преко Авганистана (1979) и Ирака (1991), па до Либије (2011) и данас Сирије и Венецуеле. НАТО савез је показао и доказао да је он највећа опасност за мир и безбједност у свијету. Интересантно је да у обнови инфраструктуре ратом разорених земаља доминантан утицај имају управо водеће земље НАТО савеза.

НАТО стандарди су најбољи на свијету

НЕТАЧНО! Изузетно скупа опрема и материјално-техничка средства којима располажу војске НАТО савеза, нису обезбиједили да НАТО савез успјешно заврши ни један рат који је започео. Захтјеви водећих земаља НАТО савеза за увођењем тако скупе војне опреме у наоружање армија осталих земаља НАТО савеза доводи до све већих војних буџета у тим земљама, што је са друге стране и добар мамац за разне облике корупције и криминала у одбрамбеном сектору. Ипак, суштина је преузимање свих полуга управљања одбрамбеним секторима од стране водећих земаља НАТО савеза.

„НАТО савез помаже економском развоју земаља“

НЕТАЧНО! Основни циљ НАТО савеза је обезбјеђивање монополског положаја за пажљиво одабране и унапријед одређене корпорације западног војно-индустријског комплекса на тржиштима под НАТО заштитом. Са друге стране, циљ му је и да за водеће земље НАТО савеза обезбиједи сигурне изворе енергије и потребне сировине, у дужим временским периодима и по најповољнијим цијенама. Очигледан примјер остваривања таквих циљева је подјела ,,надлежности“ између водећих НАТО земаља на простору Косова и Метохије, након агресије 1999. године: област енергетике преузеле су САД, област инфраструктуре преузеле су САД и Француска, област телекомуникација преузела је Њемачка, а област финансија преузела је В. Британија.

„НАТО савез чува Србе на Косову и Метохији“

НЕТАЧНО! По Резолуцији 1244 и Кумановском споразуму за то су надлежне снаге КФОР, а не НАТО савез. А како их чува најбоље говоре подаци о 250.000 протјераних Срба, око 2.700 уништених и оштећених објеката чији су власници Срби, СПЦ и држава Србија као и неоткривени починиоци за више од 650 извршених напада на Србе и њихову имовину. Водеће земље НАТО савеза створиле су услове за проглашење независности тзв. државе Косова*, коју је одмах признало 25 чланица НАТО савеза, оне су обучавале, опремале и организовале војску тзв. државе Косова*, оне раде све у циљу што скоријег уласка тзв. државе Косово у НАТО савез. Уосталом, о томе свједочи и одлука предсједника тзв. државе Косова* Хашима Тачија о проглашењу 2019. за ,,годину НАТО на Косову*“.

„Отпор грађана Србије према НАТО савезу је ствар емоција и он ће постепено нестајати“

НЕТАЧНО! Однос грађана наше земље према НАТО савезу никако није ствар емоција, већ ствар историјског искуства и моралних принципа наших грађана – ствар њиховог разума, а то не нестаје тако брзо, па ни код нашег народа који је иначе традиционално склон праштању и забораву. Тешке злочине које је 13 земаља НАТО савеза извршило над нашом земљом – Бог ће можда опростити, али наш народ их неће никад ни опростити ни заборавити, јер је те 1999. године НАТО радио све са јасним планом и намјером да га уништи.

Умјесто закључка

Односи наше земље и НАТО савеза су у много чему специфични и резултат су историјских околности, догађаја из недавне прошлости и многобројних отворених питања, а карактеришу се веома ниским угледом НАТО у нашем јавном мнијењу. Све чешће поруке, које нашим грађанима упућују они који су исти са подносиоцима ове Иницијативе, о благодетима што чекају нашу земљу ,,чим раскрсти са прошлошћу“ и ,,када се чврсто опредијели за евроатланске интеграције“, не дају очекиване промене нашег јавног мнијења. Напротив! Да није таквог става наших грађана можда би се и могло десити да неко из српске власти одустане од прокламоване војне неутралности и прогласи намјеру да се учланимо у НАТО савез.

На срећу, наши грађани не мисле као предлагачи ове Иницијативе! Зато се све више протура теза да „народ није компетентан да доноси комплексне политичке оцјене о стратешким питањима“ и да је у том смислу потпуно непотребан народни референдум о евентуалном приступању НАТО савезу.

Таква теза, коју на врло суптилан начин промовишу и подносиоци ове Иницијативе, представља лош покушај поништавања свих демократских тековина модерне српске историје, демагошки потез који је супротан свим историјским вриједностима и стремљењима српског друштва и драстичан примјер одсуства политичке културе и националне свијести, те је као таква дугорочно осуђена на пропаст!

Извор: Нови Стандард

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: