Летећи циркус Монтија Пајтона

Приредио: Миомир Ђуришић

На данашњи дан, 5. октобра 1969.  године BBC је емитовао прву епизоду серије “Летећи циркус Монтија Пајтона”, која је постала култна емисија широм свијета. Истински чудаци и неконформисти свих врста стварали су нову врсту хумора – хумора доведеног до противрјечности здравом разуму, препуног претјеривања и рафинираности, којем се урнебесно смијемо, а да нам често није баш сасвим јасно чему се, ни зашто, заправо смијемо. Кључно поглавље у историји чудесног хумора представљао је тим познат под називом Летећи циркус Монтија Пајтона, којег су чинили: Џон Клиз, Ерик Ајдл, Грејам Чепмен, Тери Џоунс, Мајкл Пејлин и Тери Гилијам, група ентузијаста са универзитета Оксфорд и Кембриџ. Свестраност, високообразованост и изузетан таленат будућих Пајтоноваца веома брзо су дошли до изражаја. Пародија, сатира, квалитетна музика и сјајна глума већ тада тријумфују над безидејношћу и рутином окошталих ТВ шема. Стекавши неопходно искуство и уиграност, екипа веома брзо долази у креативну ауторску фазу, чији плодови ће им донети свјетску славу и успјех. Наиме,у периоду између 1969. и 1975. године настаје антологијски пајтонолошки циклус уврнутих и сасвим различитих антискечева – пародија, смјештених у четири серијала од 45 епизода.  Серијал о нечему сасвим различитом по форми је представљао получасовни шоу хумора, сатире, анимације, музике и којечега све не, стилски битно различит од било чега до тада виђеног. Антискечеви у којима се Пајтоновци појављују као: аутори, режисери, глумци, аниматори, сценографи, музичари, продуценти…Били су невиђена пародија друштва у којем су настали и живота уопште.

Позадински ефекат чинила је упарложена и летаргична бирократски организована ТВ мрежа и држава у жабокречини традиције – идеално тло за успон нових идеја и пародију старог. Као студенти књижевности, права, историје и медицине Пајтони су са огромним предзнањем вјешто исмијавали све и свакога. Наравно, увијек са стилом и рафинираношћу.

Историјске личности, политичари, краљевска породица, умјетници и филозофи, домаћице и радници, малограђанштина нашли су се на удару ове шеретске екипе. Био је то до тада невиђени тотални тријумф хумора над ступидном уобразиљом тзв. озбиљних и успјешних људи. Одузимајући стварима непотребну преузвишеност, Пајтоновци су их сводили на праву мјеру. Креативни врхунац Монти Пајтон трупе услиједио је седамдесетих година двадесетог вијека. На ред је дошао низ играних филмова, а уз њих и књиге, плоче и глумачка остварења код других редитеља. Култна трилогија остаће заувијек упамћена, а чине је филмови: Монти Пајтон и свети Грал, Брајаново житије и ремек-дјело надреализма, тотални филозофски тријумф нечег сасавим различитог – Смисао живота. Биле су то религиозне и историјске теме, обрађене из посебног филозофско-пајтонолошког угла. Без икаквог лажног моралисања и аутоцензуре на видјело дана су испливале многе вјечне истине и непобитне чињенице пропуштене кроз сатирични филтер откачене трупе. Нико није поштеђен – свидјело се то неком или не. Све је огољено до границе бескомпромисног хумористичног бола. Иако у потоњим остварењима нијесу успјели да се уздигну до надреалног нивоа првих петнаестак година стваралаштва, легенда о њима остала је неокрњена. Оно што су оставили за собом помјерило је лавину нових надреалиста и окренуло слику свијета.