„Лет“ по Москви: Кад је таксиста – бивши војни пилот, клијент је нужно – копилот
1 min read
Окренем се, и питам старца: “А опростите, можете ли возити мало спорије”? Он се окреће и каже: “Не брините, у сигурним сте рукама. Не могу возити спорије, ово је и тако за мене споро”!
Чудесни Жигули; фото: buzoter.media
Пише: Војин Грубач
Негдје 2001. сам морао на задњој станици Метроа узимати такси, а тада су у Москви били “дивљи таксисти”, да идем у Подмосковље.
Неких тридесетак километара, до објекта којег сам инжењерски покривао.
И увијек су испадали да ме возе неки млади момци, који су дивљали по траси, не спуштајући казаљку испод 140, мада је ограничење 80.
Рекох, доста! Од сада тражим старце да ме возе, пажљиве пензионере који возе како треба.
И то јутро нађем старца на старом Жигулију, и кренемо.
Лагана вожња док изађемо из микрорејона, а онда залет и старац не спушта брзину испод 160.
Sta je ovo? Humor za retarde.
Насмејах се од срца, сабајле.