Lepotica beše Tanja, nema takvih sad u selu
Sergej Jesenjin
Lepotica beše Tanja, nema takvih sad u selu,
Crven porub krasio je dolamicu snežno belu.
Izvečeri, iza plota, kroz jarugu Tanja hodi,
U maglenoj noći mesec s oblacima kolo vodi.
Dođe momak, pokloni se, mahnu svojom grivom dugom:
»Zbogom ostaj veselnice, ja se ženim curom drugom«.
Pobledela kao pokrov, ohladnela kao rosa,
Kao zmija dušegupka uvila se njena kosa.
»Oh, ti momče modrooko, ne zameri, i bez duga,
Baš sam htela da ti priznam, i ja nađoh sebi druga«.
Ne udara na jutrenje – na venčanje zvona biju,
Svatovi se drumom kreću, konjanici lica kriju.
Ne kukaju kukavice – rodbina za Tanjom cvili,
Devojačko oko njeno ugasio topuz čili.
Venac purpurni od krvi sasušen na vedrom čelu –
Lepotica beše Tanja nema takvih sad u selu.
Sergej Jesenjin
Pročitajte još:
O, sklopi usne, ne govori, ćuti: Milan Rakić – Iskrena pesma
