Министар правде, људских и мањинских права Црне Горе Владимир Лепосавић изјавио је да је Српска православне црква (СПЦ) једина традиционална црква, односно вјерска заједница, са којом држава није претходно склопила темељни уговор о сарадњи, али да ће се “ускоро отклонити и та дискриминација”.
“Министарсто правде, људских и мањинских права, заједно с правним експертима и представницима Цркве, успјешно је обавило дијалог и усагласило текст будућег споразума, па су сада створени сви услови да се овај споразум потпише”, рекао је Лепосавић за данашњу београдску Политику.
Како је навео, имао је част и посебно задовољство да учествује у том дијалогу “јер су легитимна права Цркве била полазна основа”.
“Представници министарства и Владе Црне Горе прекинули су праксу уцјењивања Цркве, бринући превасходно о томе да темељни уговор буде у складу с Уставом и правним поретком Црне Горе. То је уједно и најбољи примјер секуларности и начела одвојености цркве и државе, које се заснивана разумевању и сарадњи”, рекао је Лепосавић.
Политика пише да ће министри правде Црне Горе, Србије и Сјеверне Македоније Владимир Лепосавић, Маја Поповић и Билен Саљији данас у Београду потписују међународни споразум између три државе којим ће се омогућити ефикасна размјена података о имовини чиме би се обезбиједила ефикаснија борба против криминала који превазилази државне границе.
“Потписивање регионалног споразума о размјени података о имовини има циљ да борбу против криминала и корупције учини ефикаснијом и да се томе приступи заједнички, јер је ријеч о проблему који превазилази државне границе. Припреме за склапање овог споразума почеле су раније, и ту је Регионална антикорупцијска иницијатива имала веома важну улогу. Ми смо за кратко вријеме прикупили све потребне информације и стручна мишљења надлежних органа, како бисмо одговорили на ову иницијативу. Ја сам задовољан што имам прилику да у име Владе Црне Горе потпишем споразум који ће оснажити сарадњу земаља-потписница на правно-техничком, али, увјерен сам и на дипломатском плану, каже у разговору за “Политику” Владимир Лепосавић, министар правде, људских и мањинских права Црне Горе.
Да ли је било прилике да се раније сретнете с колегама из Србије?
Кад је ријеч о новим министарствима Владе Црне Горе, у протеклих 100 дана није било времена готово ни за шта осим за напоран рад како би се прва демократска транзиција у земљи спровела успјешно. Уз то, имали смо циљ да одмах покренемо све поступке и иницијативе за бројне реформе које су грађани дуго чекали. Министарство чијим радом руководим можда је имало и најтежи задатак на почетку рада нове владе, јер се ближила примена спорних одредаба Закона о слободи вјероисповијести, што је пријетило конфискацијом црквене имовине. Зато је поступку измјена требало приступити без одлагања и ми смо тај задатак успјешно обавили, иако је требало превазићи озбиљне препреке и саботаже, какав је био и покушај бившег режима да суспендује рад Скупштине.
Да ли је Закон о слободи вјероисповијести обезбиједио слободу свим вјерским заједницама без политичког притиска?
Усвајање и ступање Закона о слободи вјероисповијести на снагу означило је почетак нове ере у Црној Гори. Влада се посветила рјешавању свих осталих питања која су важна за друштво, док су цркве и вјерске заједнице почеле да живе слободно и без политичког притиска и манипулације, можда први пут у историји Црне Горе. Нова законска рјешења укинула су сваку могућу дискриминацију, а искористили смо прилику да унаприједимо каталог посебних вјерских права. Министарство правде, људских и мањинских права наставља рад на унапређењу односа државе и цркава и вјерских заједница. У поступку смо усвајања нових подзаконских аката и формирања мјешовитих комисија за сарадњу с вјерским заједницама, чији ће статус и рад бити подигнут на виши ниво.
Зашто се чека с потписивањем темељног уговора између Владе Црне Горе и Српске православне цркве (СПЦ)?
Српска православна црква је једина традиционална црква односно вјерска заједница са којом држава није претходно склопила темељни уговор о сарадњи. Убрзо ћемо отклонити и ту дискриминацију. Министарство правде, људских и мањинских права, заједно с правним експертима и представницима Цркве, успјешно је обавило дијалог и усагласило текст будућег споразума, па су сада створени сви услови да се овај споразум потпише. Имао сам част и посебно задовољство да учествујем у том дијалогу, јер су легитимна права Цркве била полазна основа. Представници министарства и Владе Црне Горе прекинули су праксу уцјењивања Цркве, бринући превасходно о томе да темељни уговор буде у складу с Уставом и правним поретком Црне Горе. То је уједно и најбољи примјер секуларности и начела одвојености цркве и државе, које се заснива на разумијевању и сарадњи.
Докле се стигло кад је ријеч о правним реформама у Црној Гори и шта је с измјенама тужилачких закона?
Влада тренутно води велики број поступака и иницијатива који имају циљ да омогуће добре промјене у свим сферама друштва. Опредијељени смо да промјене у Црној Гори буду цјеловите, суштинске, а не тек декларативне и да буду у сагласности са захтјевима правне сигурности и владавине права. То није лак посао, али је најбољи који може бити урађен за друштво Црне Горе. На исти начин смо приступили измјенама тужилачких закона. Њихов предлагач је Скупштина, али Министарство правде и влада спроводе интензивне консултације с Венецијанском комисијом и другим субјектима како би предложене измене биле широко прихваћене, иако им легитимност не фали. Ми желимо да се у судству и тужилаштву десе промјене којима ће се смањити могућност злоупотреба носилаца највиших функција, јер је управо европски стандард и препорука да независност судства и тужилаштва постоји због интереса грађана, а не због самих државних органа.
Србија и Црна Гора имају неку врсту “историје сукоба”. Хоће ли се та ружна страница брисати?
Србија и Црна Гора имају све компаративне предности да буду двије државе с најбољим међусобним односима. Као послије већих потреса, догађа се низ мањих и тзв. смиривање тла. Нешто слично се, могуће, тренутно дешава у политичким односима наше двије државе. Веома је значајно то што Србија и Црна Гора немају историју сукоба, док у овом тренутку скоро да нема већих отворених питања. Криза вјерског питања је била веома драматична и опасна, али је прошла и права Цркве и њених вјерника-грађана су сада заштићена. Током ове кризе, која није трајала кратко, највиши представници власти Републике Србије, по мом увјерењу, поступали су веома објективно и политички уздржано. То није било лако, будући да је питање статуса и права Српске православне цркве више од правног питања, изузетно емотивно и важно за све вјернике, без обзира на то гдје живе. Поступање у доброј вјери и међусобно уважавање рецепт је за успјех двије државе у будућности. На тај начин поступа и Влада Црне Горе, у чије ће име Министарство правде, људских и мањинских права склопити овај регионални антикорупцијски споразум у Београду, уз увјерење да ће брзо бити ријешени и сви остали евентуално спорни случајеви између двије државе, чиме ће и њихови билатерални односи ући у нову епоху – сигуран сам, најбољу до сада.
(Политика)
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Leposavić je jedan od rijetkih ministara koji se bave svojim poslom. No što nama vrijedi Zakon i kakva je to navodna sloboda vjeroispovijesti ako nekakvo tijelo po nekakvom nalogu opet nekakve SZO ne dozvoljava nikakvo okupljanje pa ni za krštenje, slavu, sahranu, neslaganje badnjaka itd itd
1. Milo je pao i nadalje nema potrebe za taktiziranjem
i mimikrijama bilo koje vrste, tako da to što ti zoveš “prefiks Srpska” vraća se u naziv i biće Mitropolija Crnogorsko Primorska Srpske Pravoslavne Crkve, i isto za svaku eparhiju.
2. Titula Arhiepiskopa Pećkog bila je samo liturgijska (raspitaj se što to znači) i smatra se da je bila vezana samo za ličnost poč. mitropolita Amfilohija, te se nadalje neće upotrebljavati.
3. Njegoš je nepobitno najveći srpski pjesnik, a zbog više krajnje ozbiljnih razloga ne može biti svetac (ovo nije mjesto đe se to može i treba obrazlagati), i Arhijerejski Sabor SPC to nikad ne može usvojiti, a nakon upokojenja m. Amfilohija niko u Crnoj Gori ni iđe drugdje nema autoritet da to gura dalje.
4. Episkopski savjet biće ukinut jer nakon odlaska srbomrzačkog režima više za njegovim postojanjem nema potrebe.
5. Ni simbolima ni bilo kako drukčije nema i neće biti otklona od SPC – upravo će biti suprotno, kao što je objašnjeno u prethodnim tačkama.
Imali još koja zabuna, zabluda ili pusta želja koja treba dase sahrani…?
Sta znaci uskoro i koliko vlada zavisi od dritanovih kameleona jer do sada su pokazali da su oni najveca opstrukcija adjic prvi put koji je clan CPC a sad jelusicka iz metkovica iz hrvatske trazi ustavnost nekih clanova.Da li za ovaj potpis treba skupstina glasati ili to samo vlada potpisuje??????
Velika pobeda Srba!!!
Живио брате Владимира слуго Господњи Бог ти да свакога добра и да правилно управљаш како је њему угодно Амин
Сердар Јанко Ђурашковић
Чудне пушке, ваља мушку главу!
Свака наша шест путах одјекне,
а џефердар Томановић-Вука
девет путах једнако се чује.
Svaka čast.
Bilo je krajnje vrijeme.
Bravo.
Svaka čast za uvođenje Mitropolije u granicama CG. To predviđa član 25 Zakona o slobodi vjeroispovjedi. Svaka čast za brisanje SPC jer po ovom zakonu sedište crkve mora biti u CG. Jedino nam preostaje da Patrijaršiju prenesemo na Cetinje. Izgleda da niko nije i ne želi da shvati da je ovim Zakonom SPC sklonjena iz CG. Molim nekog od novinara In4s da se malo pozabavi članom 25. S druge strane već odavno u MNE je napravljen otklon od SPC. Kako? Evo:
1. U zvaničnom nazivu nemamo prefiks srpska, već samo Pravoslavna mitropolija crnogorsko-primorska i Eparhija budimljansko-nikšićka. Vladika Joanikije je čak duže zadržao naziv Srpska pravoslavna eparhija budimljansko-nikšićka.
2. Odlukom Sabora SPC od 25.5. 2006. uvedena je titula arhiepiskopa cetinjskog, i samim tim Arhiepiskopija cetinjska. Naravno, nikad ranije nije postojala. Ovo je da bi se na neki način uzdigla u rangu neovisne države. Na neki način je svesno ili nesvesno data saglasnost ili odlučenje od SPC.
3. Petar II Petrović Njegoš je proglašen za sveca na teritoriji CG. Dakle ne u SPC, jer je Sabor SPC taj predlog odbio kao neosnovan. To je uradio Episkopski savet. Ujedno i druga karakteristika samostalnosti crkve.
4. Već spomenuti Episkopski savet nije ništa drugo do Sinod autokefalne Mitropolije crnogorskoprimorske. U svemu ovome samo fali Tomos, a i to neće biti nemoguće zahvaljujući Vartolomeju.
5. Zastava Miholjskog zbora se nezvanično provlači kao zastava Mitropolije crnogorskoprimorske.
U svakom slučaju je Leposavić i pravni tim Mitropolije uspeo da napravi otklon od SPC.