Лекић: У Црној гори једино расту репресија и задужење
1 min read
Миодраг Лекић
По јавној неодговорности Ђукановићеве власти, могла би се наћи веза имеђу двије драматично забрињавајуће појаве, на први поглед без међусобне везе, рекао је Миодраг Лекић, предсједник Демоса, поводом најављене измјене Закона о државним симболима.
„Између с једне стране бесумучног задуживања земље без изграђивања одрживе економије и с друге стране утјеривање државно-националног идентитета умјесто његовог изграђивања. Ове двије појаве су итекако повезане, не само њиховим творцима, већ и последицама које тек долазе.Тешке посљедице остају грађанима, посебно новим генерацијама„, истакао је Лекић и додао:
„Зато у некој кулминирајућој фази последица не треба искључити да би овај спој заједнички произвео тежак, можда и неконтролисни хаос у земљи. Дакле, материјални и духовно-политички. Тада можда неће бити примарно да ли ће овдашњи произвођачи псеудо економије и сурогата духовног идентитета бити у земљи или безбједни у Дубаију или Београду. И да ли ће, у могуће новом популистичком циклусу, цијену на политичко-правном плану платити неки споредни извршилац директива“.
Он сматра да иако је најновије потезање за репресивним мјерама утјеривања идентитета изазвало вицеве и неслучајно многе шаљиве интерпретације, тема остаје озбиљна.
Јасно је сваком просјечно образованом да су симболи, укључујући и химну, спољни облици идентитета.
„Ако у тим спољним облицима идентитета владају расколи, често примитивно манифестовани са више страна, може се замислити како је тек, у условима вриједносно запуштенг друштва, тешко и отужно стање на плану оног суштинског, интимног појмања идентитета“, истакао је Лекић и додао:
„Примјетно је у најновијој политичкој саги да последње мјере репресивног третирања идентитета није много бучно пропратио пропагандни оркестар партијских војника и услужно-корумпираних интелектуалаца. Могуће да још зихерашки мјере ко је од шефова све ово покренуо или се чак и њима чини да је предложено апсурдно у идеји и примјени“.
Једно од такође суморних питања, Лекић истиче, које се покреће у истом контексту се односи на ткз. културно-академску средину и јавност.
Aj Lekicu ne dipr zivota ti. Koga je briga sto ti blebeces
Ništa nije postignuto konsenzusom. Sve je sila i represija.