Мандатар Миодраг Лекић одлучио је да обнови преговоре о формирању владе, а коалицији Црно на Бијело, чија му подршка недостаје у парламенту, понудио је да буду дио његовог кабинета или да подрже мањинску владу.
Лекић је, у интервјуу агенцији МИНА, рекао да је одлуку да обнови преговоре о формирању владе донио након што га је премијер Дритан Абазовић обавијестио да не може да обезбиједи подршку 41 посланика за формирање владе на чијем би челу он био.
Лекић је казао да ће покушати да састави Владу до 16. марта, када истиче задњи рок, да за сада има подршку 37 посланика парламентарне већине, и да му недостају четири гласа представника коалиције Црно на Бијело.
Он је рекао да је, коалицији Црно на бијело, односно Грађанском покрету (ГП) УРА и Цивису, понудио да буду дио његовог кабинета на функцијама које су раније договаране.
“Друга варијанта је да подрже мањинску владу. Они су били у двије мањинске владе – 42. и 43. На њима је да одлуче и преузму одговорност”, поручио је Лекић.
Он је казао да би у Влади били и представници Демократског фронта (ДФ).
Упитан ли у ГП УРА и Цивису проблематизују евентуално учешће ДФ-а у безбједносном сектору, Лекић је одговорио да је ситуација око тог сектора драматизована и правдана спољним утицајима.
“Док сам ово координирао, нико се није мијешао, ни спољни ни унутрашњи фактори, мимо игре које препознаје Устав. Из ДФ-а нијесу ни заинтересовани да буду у безбједносном сектору”, казао је Лекић.
Он је рекао да је ово покушај да се формира влада са ДФ-ом који, како је Лекић рекао, има резултате на изборима.
“Имају чак и веће резултате него три министарска мјеста. Не видим да је ДФ проблем, они би учествовали у влади са три или четири министра”, саопштио је Лекић.
Он је рекао да је, на почетку преговора прије три мјесеца, направио структуру владе од странака које би партиципирале.
“Не видим, ако дођемо до већине од 41 посланика, да ће бити проблем персонално именовање министара, јер смо структуру још раније договорили”, казао је Лекић.
На питање да ли је у реду да се Влада формира на основу Закона о предсједнику, који би требало да се нађе пред Уставним судом, Лекић је одговорио да то рјешење “могуће није иделно, али је легитимно”.
“Када је настала контроверза око закона, ми смо предлагали, као парламентарна већина, да гласамо судије Уставног суда и да ћемо сачекати да се одреде према том акту. Нијесмо успјели, опозиција није гласала судије”, саопштио је Лекић.
Он је рекао да је закон важећи и да омогућава предсједнику да распусти парламент ако се не реализује влада идуће недјеље.
“То је замршена ситуација. Неко би реко да је неозбиљна. Има, сигуран сам, бољих поступака, али ово је мање лоше у односу на вријеме стабилократије када је са врха пирамиде у клијентелистичким саставима одређиван мандатар, за којег смо сигурно знали да ће бити изабран и да ће четири године бити на челу Владе”, сматра Лекић.
Он је рекао да актуелна ситуација има доста специфичности, као и да је не би идеализовао.
“Али јесте на бази демократских правила. Она може да се састави. Ако Уставни суд актуелизује тај закон и закључи да он није уставног карактера, онда све ово треба зауставити”, саопштио је Лекић.
Он је рекао да је Закон предложио надлежни одбор, усвојила парламентарна већина, потписао предсједник и објављен је у Служеном листу па је самим тим “важећи и у пуном легитимитету”.
Упитан да ли очекује да ће Ђукановић распустити Скупштину, Лекић је рекао да не жели да размишља о његовим потезима.
На питање када ће јавност имати информацију да ли ће нова влада бити формирана, он је одговорио да се информација може очекивати средином наредне седмице.
Он је рекао да, ако му се отвори могућност да састави владу, неће бити епохалних обећања, већ да ће покушати да заустави и преокрене негативан ток у Црној Гори.
“Та Влада би могла да се орочи на одређени период. На шест мјесеци, највише годину. Имала би министра који би се специјалистички и са пуном концентрацијом бавио изборним поступком и бирачким списком”, навео је Лекић.
Он је казао да то што питање бирачких спискова није ријешено представља пораз претходне тридесетогодишње власти, али и претходне двије владе.
“То би била влада која би имала фокус припрему избора, заустављања хаотичних токова”, додао је Лекић.
Он је рекао да датум парламентарних избора зависи од договора.
“Није немогуће да буду и у овој години, али то би била ствар консензуса, пожељно ширег са читавог полтичког спектра. Ако будем премијер, сигурно ће рука сарадње бити испружена ка опозицији”, рекао је Лекић.
Он је казао да сви кандидати партија парламентарне већине од 30. августа на предсједничким изборима Андрија Мандић, Алекса Бечић и Горан Даниловић, подражвају формирање владе и њега као премијера.
Лекић је рекао да би у новој Влади имало мјеста и за Дритана Абазовића.
“Свакако у тој струкутури, која је договорена прије три мјесеца, они би имали врло значајну улогу у влади”, навео је Лекић.
Он је казао да би дио читавог договора требало да буде и функција предсједника парламента.
“Нијесам концентрисан на тај детаљ, али у том редефинисању у парламентарној већини, вјероватно и то мјесто подлијеже промјени. Ово је све у посљедњем тренутку и ризикује да не ствара најбољу слику о парламентарној већини”, сматра Лекић.
Како је додао, то с друге стране јесте посљедњи покушај да се направи заокрет и направи оно што је требало прије двије године – да парламентарна већина сарађује, гради повјерење, бира своју политичку владу која би била подржана у парламенту.
“Покушаћу, као и до сада озбиљно, а исход ћемо видјети на крају”, закључио је Лекић.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Bravo Danilovicu.Sve si ih vratio na fabricka podesavanja.