Лидер Демоса Миодраг Лекић казао је да очекује озбиљан дијалог са мањинским партијама и поручио да није праведно да Албанци из албанских националних партија имају само једног посланика.
„Покренуте су иницијативе и очекујем озбиљан дијалог са партијама мањина. Свако треба да преузме одоворност у овом тешком тренутку по земљу (…) Имајући у виду број Албанаца у Црниј Гори и друге културно историјске специфичности албанског народа, сматрам да, због поштовања принципа права мањина као и политике државне интеграције која не би била асимилација, треба преиспитати изборни закон и измјенама исправити очигледне слабости садашњег рјешења“, навео је Лекић, преносе медијске агенције у ЦГ.
Лекић је појаснио да, ако је можда раније рјешење по којем су Албанци из националних странака имали четири посланика било неадекватно, садашња ситуација са једним послаником представља супротну неприхватљиву ситуацију.
Он је истакао да је статус мањина и даље комплексан и недовољно дефинисан, а да је потребно преиспитати и озбиљније дефинисити уставна рјешења и изборне законе у дијелу статуса мањина како би се онемогућили апсурдне појаве.
Како је рекао, противник је максималистичких претензија било које етничке групе.
„Залажући се за јединствени и функционани политички систем Црне Горе, а респектујући специфична права мањина, противник сам максималистичких претензија било које етничке групе, мањинске или већинске свеједно“, истиче Лекић.
Кад су у питању наводи из Демократске партије социјалиста да је квалификацију о „државном удару“ први изнио он, рекао да је „то, пред оправданим захтјевом домаће јавности и међународних адреса да се до краја разјасне догађаји 16. октобра, очајнички потез Мила Ђукановића и његове медијске послуге“.
Дедраматизација случаја државног удара
Он је питао шта је него државни удар када се са званичних мјеста саопштава да је „план ове организације био да се уз употребу оружја нападну окупљене грађане испред Скупштине Црне Горе и службенике Управе полиције, а потом заузму просторије Скупштине, с намјером да прогласе изборну побједу одређених политичких партија“ и да се „сумња да је план криминалне организације био лишавање слободе премијера Црне Горе“.
„Студенте свих друштвених наука би на испиту оборили ако овај садржај не би назвали државним ударом. Јасно је да се овдје сада ради о крајње неспретном и сумњивом покушају да се се сада дедраматизује ситуација коју су државне институције максималнио драматизовале 16. октобра онемогућавајући услове за слободне изборе“, оцијенио је Лекић.
Он сматра да расплети у насталој ситуацији морају бити правног, политичког, па и међународног карактера.
„За правне одговоре се чекају прецизна објашњења тужилаштва. Ако се од Управе полиције чији је шеф ван цивилне контроле и под управом одређених центара моћи не очекује никакво објашњење, од тужилаштва које је у међувремну стекло одређену институционалну аутономност се очекују хитна појашњења“, казао је Лекић.
Он је рекао да је потребно појаснити да ли су морали да дају саопштења на изборни дан, супротно изборним правилима.
„Неузнемиравање грађана и поштовање изборне ћутње не би морало спутавати њихову ефикасну акцију против убачене ‘криминалне групе’, како су је назвали. Неопходно је да расвијетле све позадине овог драматичног догађаја који се догодио на изборни дан“, поручио је Лекић.
Он сматра да треба да објасне зашто још није покренута иницијатива против особа које ових дана дају и објављују транскрипта у моменту вођења истраге.
„Вјерујем да ће тужилаштво дати одогворе на сва ова питања имајући у виду озбиљност ситуације и оправдано високог интересовања јавности“, навео је Лекић.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Alo sminkeru, u Crnoj Gori treba da bude jedan gradjanin jedan glas.
Albanci u Crnoj Gori su gradjani Crne Gore i nikakve specijalne popuste ni njima niti bilo kojoj manjini ne treba davati.
U demokratskim zemljama ne postoje ti manjinski glasovi i nekakve kvote za manjine.
Barem to ne postoji u Njemackoj.
Hocete li ovim zakonima da Crnu Goru dovedete u situaciju da bude taoc raznih manjina, koji stotinama godina zive u Crnoj Gori i koji pored toga nece da budu gradjani Crne Gore, nego hoce da budu manjine, jer zahvaljujuci kvotama, manjinski lideri mogu da vode svoju sitnu i licnu politiku, zajedno sa politikom koja im se diktira iz Tirane, Instambula i Njujorka.
Treba li za to da se povecaju manjinske kvote?
Zar je malo destruktivne politike nacionalnih manjina, svih ovih godina.
Uostalom, ako bas hocete tako, onda neka i Srbi dobiju svoju kvotu, shodno svojoj brojcanosti, jer i mi smo nacionalna „manjina“.
Boze dragi, kako kod dezurnih profesionalnih Srba, od kojih normalni Srbi na red ne mogu da dodju da budu Srbi, odjednom proradi ljubav prema manjinama, pogotovo Albancima.
Sta mislite, koliko treba dati mandata Albancima, da prihvate ponistenje priznanja Kosova?
Ili je to ponistenje priznanja Kosova za vas Lekicu nevazna stvar.
O koja je to ljubav i kako je smijesno vas gledati kako se utrkavate u skidanju gaca.
Nego, kako bi bilo da vi, silni lideri opozicionih partija, lijepo podnesete ostavke, pa da uzmu krsteni ljudi da vode politiku u Crnoj Gori.
ALO, JESTE LI VI NORMALNI, O ČEMU JOŠ PRIČAMO??????????????????????