Лекција из историје
1 min read
Фото: Провјерено
Пише: Александар Стојановић
То што покушавају да отму Србима историју говори да имају шта отети. Ми све и да желимо, не бисмо код њих имали шта прекрајати
Они који причају да су Срби изгубили у рату у БиХ, требали би размислити о оној да “историју пишу побједници”. Потреба Хашког трибунала да кроз судске пресуде пише историју, а ових дана и Уставног суда БиХ, показује да Срби нису поражени и да све оно што је рађено у постдејтонском периоду има за циљ да прекроји историју дешавања током крвавог сукоба у БиХ.
Историја је учитељица живота, рекли су стари Латини. Два миленијума касније у БиХ она постаје и тест менталне зрелости. Јер како другачије објаснити политички систем и државу гдје се највиша правосудна институција бави лекцијом у уџбенику историје за 9. разред? Таква држава није уређена, него лудница са законима.
Историја јесте наука о прошлости, али њено познавање може допринијети одличном разумијевању садашњости и планирању будућности. Ништа погубније за историју нема него када постане дио политичке платформе и када се на њој граде идеологије. “Историју оставити историчарима” није само фраза, него спасоносно рјешење. Јер кад дође у посјед популистичких идеологија и политичара, може постати смртоносно оружје.
Њена најдубља тајна јесте у томе што када се познаје може донијети много. Али када се почне тумачити паушално, баш као и устав, може изродити наказне политике. Такво поигравање са историјом изродило је најболесније од људског рода – нацифашистичку идеологију. И историја је забиљежила овај, али и многе друге случајеве када она постане оружје политичара. Но, људски род још није видио какво зло се може изродити кад постане оружје “права”.
И у историји, баш као и у праву, свако слово може бити важно. А погрешно тумачење и од закона и од историје направи хаос. Уставни суд БиХ успио је у обојем.
Хашки трибунал усталио је праксу да се судске пресуде узимају као неспорни историјски извори. Када таква намјера није произвела ништа унутар БиХ, бивши високи представник Валентин Инцко такву намјеру покушао је озаконити и то ударајући и на слободу говора. Када ни то није дало неког ефекта, појавио се Уставни суд БиХ који покушава да пише уџбенике. Дакле, историја нас учи да ово није дошло тек онако, него да је ријеч о једном континуитету који траје већ пар деценија.