Lazanski: Parada ponosa

Bilo bi lepo i pristojno pozvati predstavnike boračkih organizacija iz svih bivših jugorepublika da dođu u Beograd na vojnu paradu.

Biće parada ponosa, ali ja ne mislim na „onu“ paradu, mislim na ovu drugu. Naime, kako je premijer Srbije Aleksandar Vučić najavio povodom 70 godina od oslobođenja Beograda biće održana i vojna parada. Srbija ima pravo na ponos, jer je jedna od pobednica ne samo Prvog, već i Drugog svetskog rata, a Srbi su i najbrojnije žrtve tog sukoba na jugoslovenskim prostorima. U svetskim sukobima Srbi su uvek bili pobednici.

Prethodna velika vojna parada održana je u Beogradu 9. maja 1985. godine povodom Dana pobede. Na toj paradi prodefilovali su tenkovi domaće proizvodnje M-84, samohodni protivavionski topovi od 20 i 30 mm, samohotke „gvozdika“ od 122 mm, nova sredstva inženjerije i veze, artiljerija domaće proizvodnje od 122 i 152 mm, samohodni raketni bacač „oganj“ od 128 mm, samohodni raketni sistem obala–more dometa od 80 km, samohodni raketni sistem PVO „kub“, neborbena vozila raznih tipova… U vazduhu su bili domaći lovci-bombarderi „orao“, školsko-borbeni „supergaleb“, lovci „mig-21”, borbeni helikopteri „gazela“, transportni helikopteri „Mi-8”… Bila je to parada ponosa, parada vojne moći i tehničko-tehnoloških sposobnosti Jugoslavije. U to vreme domaćom proizvodnjom zadovoljavali smo 85 odsto svih potreba jugoslovenskih oružanih snaga u modernoj vojnoj opremi i tehnici. Od izvoza naše vojne industrije zarađivali smo oko 2,5 milijardi dolara godišnje. Bili smo među deset najvećih izvoznika naoružanja u svetu.

Deset godina ranije, na paradi povodom Dana pobede 1975. kada je raport primio maršal Tito, prvi put je nad kopnenim ešalonima proleteo transonični lovac-bombarder tipa „orao“, prvi put su prikazana i nova domaća borbena vozila pešadije M-80, pa višecevni bacači raketa „plamen“ od 128 mm…

I na paradi 1975. i na paradi 1985. godine na čelu ešalona bile su ratne zastave jedinica NOB-a Jugoslavije. Zastave su, naravno, imale zvezdu petokraku. Bilo bi normalno da te iste zastave budu prisutne i na vojnoj paradi povodom 70 godina od oslobođenja Beograda, jer pod tim zastavama su i ginuli borci za slobodu Beograda. Radi poređenja, na svečanostima povodom oslobođenja Istre i slovenačkog Primorja i danas su u Sloveniji uvek prisutne zastave slovenačkih partizanskih jedinica sa crvenom petokrakom zvezdom. No, ako nekome smeta crvena zvezda neka, ako sme, predloži i promenu imena Fudbalskom klubu „Crvena zvezda“.

Za oslobođenje našeg glavnog grada ginuli su direktno i indirektno i borci iz drugih krajeva nekadašnje Jugoslavije: Crnogorci, Slovenci, Hrvati, Muslimani, Makedonci, verovatno i Albanci… To se ne može negirati, niti se sme zaboraviti, bez obzira na sve što se kasnije događalo na ovim područjima. Stoga bi bilo lepo i pristojno pozvati predstavnike boračkih organizacija iz svih bivših jugorepublika da dođu u Beograd na paradu. Uostalom, ešalon boraca NOB-a iz svih republika SFRJ promarširao je, istina ne baš vojničkim korakom, i na paradi 1975. i na paradi 1985. godine. Ako predstavnici vlasti iz svih nekadašnjih jugorepublika tvrde da zaista baštine antifašističku tradiciju, da su nove države sazdane na nekadašnjoj antifašističkoj borbi, evo lepe prilike da se to i javno pokaže. Gospodo-drugovi, izvolite na svečanu binu ispred nekadašnje Savezne skupštine. Ispred vas će proći, nadam se, i ratne zastave partizanskih jedinica iz danas novih država stare Jugoslavije.

Mi nemamo nešto posebno novo od borbene tehnike da prikažemo na vojnoj paradi povodom 70 godina od oslobođenja Beograda od nacista. Događaji poslednjih dvadesetak godina, bombardovanje 1999, ekonomska kriza, proizvoljne i amaterske vojne reforme izvedene po stranom diktatu, sve je to dovelo do stanja oružanih snaga u kojem su danas. A ako sada skoro 80 odsto vojnog budžeta ide na plate i tekuće održavanje onda nema razvoja oružanih snaga.

Dakle, najavljenu vojnu paradu u Beogradu ne treba gledati i shvatiti kao „Dan bajoneta“, ali pitanjima u vezi sa odbranom države treba.

Ubuduće posvetiti jednaku pažnju kao i pitanjima u vezi sa razvojem privrede i društva. Dividende svetskog i evropskog mira nikada nisu večna kategorija, tokom devedesetih godina prošlog veka polovina svetskog stanovništva živela je u zemlji u kojoj je vođen rat. Oružani sukobi od Avganistana, Iraka, Konga, Somalije, Jugoslavije, Libije, Sirije načinili su haos u socijalnom napretku, ostavljajući za sobom dugi trag nasilja, razaranja i bede sve do danas.

Upravo zato vojna parada u Beogradu odlična je šansa da se pokažemo kao zemlja koja je svesna svojih žrtava u oba svetska rata, država koja je odgovorna svojim građanima za bezbednost svih, ali i kao zemlja balkanskog detanta i saradnje…