Лазански: Па где сте амерички ,,пријатељи”?
1 min read
Мирослав Лазански
Да ли су подивљале воде отвориле и дискусију о поновном увођењу редовног служења војног рока? Да је војска имала већи број припадника, или резерву, онда не би „Кобре” спасавале Шабац
Нисам присталица писања историје накнадно, не волим ту моду, али ове поплаве откривају многе пукотине. Заправо, могу да прихватим да су се појавиле бујичне воде невероватне снаге и у невероватним количинама, да су те бујичне воде удариле у тзв. леђне воде, да је дошло до контрапротицања тих вода, да је дошло до сударања ударних таласа малих и великих река, да је вода текла наопако, све могу око тога да прихватим, уосталом ко ме и пита шта прихватам или не прихватам и кога је то уопште брига? Но, остаје чињеница да ми ресурса за такав сценарио нисмо имали, да ли због тога што су средства за водопривреду још раније ненаменски потрошена или што су реформатори у последњих двадесетак година хтели да преко ноћи преобрате Србију из социјализма у капитализам све образлажући то једном старом изреком: „Немогуће је прескочити понор у два скока“. Та два скока, условно речено, били су владавина Слободана Милошевића и владавина демократа после 5. октобра 2000. године. Понор очито још није прескочен, а у понору се догодио и потоп са бујичним водама. Србија још није стигла на другу страну понора.
Хоће ли ова катастрофа од поплаве представљати и прекретницу, тренутак освешћивања који мора да убеди државу да преуреди списак својих приоритета – или ће се наставити сукоб једне политичке Србије са другом политичком Србијом, што је и својеврстан сукоб култура на старим остацима једног морално уништеног система који покушава да пронађе пут из потешкоћа? Углавном, трагедија је била помешана чак и са политичком тврдоглавошћу и некомпетентношћу неких локалних заједница, а остаје и дилема да ли је премало информација прекасно пружено?
Грађани Србије показали су велику солидарност и спремност за пружање помоћи у коју многи скептици више нису ни веровали. У неуморној борби са стихијом млада генерација као да је оживела свој идентитет за који се веровало да је изгубљен. За неке од њих то је био и први прави изазов у животу. Сурова претња природних сила претворила се у унутрашње јединство обичних људи ове земље. Уложени су огромни напори у одбрани Србије од подивљалих вода, мушкарци и жене, војници, полицајци, ватрогасци, добровољци, грађани употребили су своју моћ да спасу сународнике и умање им штету. И за све то треба им одати највише признање.
Припадници Војске Србије још једном су се доказали као спасиоци. Без њиховог ангажовања насипи не би издржали, људске жртве биле би много веће. Ово је било и највеће ангажовање Војске Србије откада је Србија опет самостална држава. На насипима у Шапцу и у поплављеном Обреновцу грађани Србије опет су се уверили да је Војска Србије заиста народна војска. Да ли су подивљале воде отвориле и дискусију о поновном увођењу редовног служења војног рока? Политичке странке од те дискусије беже као ђаво од тамјана, али да је Војска Србије имала већи број припадника, или резерву, онда не би „Кобре“ спасавале Шабац. Није спорно, нити је смак света ако и припадници елитне јединице „Кобре“, њих 40, носе џакове са песком, али то може да изгледа као да је за наш систем одбране дошао тренутак смака света. Јер, шта је са осам резервних пешадијских бригада војске које имамо? Постоје ли оне само на папиру? Могу ли се оне узбунити у кратком времену? Није ваљда правна формалност око ванредног стања и ванредне ситуације била тај разлог што оне нису подигнуте? Па, нисмо се свуда баш држали правних формалности…
Око суспензије служења редовног војног рока у овој земљи није било референдума. На Западу је референдум обавезан и када се одлучује хоће ли продавнице радити недељом до 12 сати. Претходни корифеји војне мисли одлучили су да Војску Србије устроје онако како је то тражио НАТО. Инжењерија је као род војске практично укинута. Наше пријатеље из НАТО-а интересовало је само колико војника ми можемо да дамо за мисије по свету. Сећам се једног скандалозног интервјуа тадашњег америчког амбасадора војном листу „Одбрана”, где нам је његова екселенција топло препоручила да у систему одбране задржимо пар хеликоптера за мировне мисије и ништа друго. Напао сам тада тај интервју чланком у „Политици”. Узгред, из многобројних америчких база у Европи, са десетинама америчких транспортних авиона и хеликоптера, ниједан са хуманитарном помоћи није слетео у Србију. Ни британски. Па где сте пријатељи?
Пре шест година генерали наше војне авијације једва су сачували инжењеријски батаљон у оквиру авијације, стручњаци из Министарства одбране хтели су да га укину. „Ко ће онда да нам поправља писте?“ завапили су ваздухопловни генерали. Војна авијација је, и поред великог противљења, сачувала своје традиционалне називе јединица, бригада и ескадрила. Копнена војска није, ми данас немамо ни Моравску, ни Дринску дивизију, или бригаду. Имамо бригаде означене бројевима, Прва, Друга, Трећа… Исто такво означавање постоји и у Хрватској, у БиХ, у Македонији. Препознајете рукопис…
Хоће ли неко због свега овога и одговарати? Или нова елита има фаустовску нагодбу са старом елитом. Нико није крив…
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Predsednik Putin je saopštio predsedniku Nikoliću da srpska vlada napravi spisak potreba u novcu, hrani i materijalu, i Rusija će pomoć odmah da pošalje.
“Srbiju na nebu čuva Bog, a na zemlji Rusija“, izjavio je ruski predsednik.
Ali, šizofreni Vučić je zabranio da se pominje ruska pomoć, i da se samo insistira na pomoći koji će doći od Evropske unije i od njegovog prijatelja šeika Zajeda, koji je obećao deset miliona dolara! A Evropska unija je najavila da će dostaviti pomoć tek nakon šest meseci, kada Srbija zvanično zatraži od EU pomoć i dokaže kolika je stvarna šteta! Ne lipši magarče, do zelene trave.
U međuvremenu, Novak Đoković je dao novčane pomoći više nego cela Evropska unija. Dejan Stanković je za samo dva dana skupio milion evra! Mala Crna Gora dala je višestruko veću pomoć nego Vlada SAD. Makedonija je pružila veliku pomoć Srbiji. Mnogo je anonimnih darodavaca iz srpske dijaspore koji su dali velike priloge. U Londonu je srpske zajednica masovno počela da prikuplja novac i pomoć u robi i lekovima.
Ali, sa Aleksandrom Vučićem i njegovom bolesnom družinom Srbiji nema spasa!
Molimo da pročitate i dalji deo teksta- svedočanstva.
Ko će odbaciti krivičnu prijavu?
Kada je Vučić sleteo u Obrenovac helikopterom, dočekali su ga Nebojša Stefanović, Siniša Mali, Milorad Veljović, komadant Žandarmerije Milenko Božović, general policije Dragiša Simić, načelnik Policijske uprave Beograd Veselin Milić…
Vučić im se obratio rečima – „Jebaću vam majku zbog ovoga šta se desilo!“.
Treba istaći da je komadant PTJ Goran Dragović, na lice mesta došao sa VIP devojkom, general Simić je doveo svoju ljubavnicu, kafansku pevaljku. I Načelnik PU Beograda Veselin Milić bio je u društvu VIP devojke (kurve).
Žalosno je, ali treba reći da da su pripadnici žandarmerije, SAJ-a i PTJ-a došli u punoj ratnoj opremi da spašavaju iz poplave. To je bila skandalozna scena. Da te večeri nije bilo 76 Rusa- vrhunskih spasilaca, i pripadnika brigade policije sa Banovog brda, i spasilački ekipa i ronilačko-spasilačkih klubova, niko ne bi bio spašen.
Žalosno je, ali se mora istaći, da su pripadnici SAJ-a PTJ vršili najteža krivična dela, da su čamcima, umesto da spašavaju građane, spasavali zlato iz zlatarskih radnji, novac iz banaka i pošte, i velikih samousluga. Komandante ovih jedinica, u svakoj državi, izveli bi pred streljački stroj.
Koliko ima mrtvih, teško je sada tačno navesti, jer u poplavljena naselja još nije moguće ući,ali i zato jer je ruske spasioce neko tendenciozno uputio prema Šapcu!
U štampanom izdanju, koje se nalazi na sajtu u ovom broju, objavljena su svedočenja (tekst „Vreme blata i inata“) onih koji su, na poziv Aleksandra Vučića, krenuli prema Šapcu, da brane ovaj grad. Oni svedoče da je Vučić zabranio bilo kakve mere na odbrani od poplave, čekajući do kasno uveče da Krizni štab u Šapcu podnese ostavku, da bi Vučić na to mesto postavio svog intimusa Zorana Babića, koji je smenjen odmah, jer se od straha upišao, pa je rukovođenje povereno generalu Ljubiši Dikoviću.
Čim je predsednik Nikolić zamolio ruskog predsednika Putina da pošalje pomoć, u Srbiju su doletela tri aviona: sa spasiocima, humanitarnom pomoći i drugim potrebnim sredstvima za otklanjanje posledica poplave.
Istinu na videlo: kako je iz brane Rovni krenuo potop Obrenovca
Iz materijala kojim raspolaže Tabloid, vidi se kriminalna bahatost predsednika opštine Obrenovac Miroslava Čučkovića, koji u noći uoči katastrofe pravi lumperajku u kafani i kaže da će sve biti u redu, da će „ujutro doći kamion peska iz Beograda!“.
Takođe, tu je i kriminalna neodgovornost lokalne vlasti u Valjevu, čijom krivicom je došlo do pucanja nikada završene akumulacione brane Rovni, odakle je krenulo skoro pet miliona kubika vode na svoj rušilački put do Obrenovca. Na kriminalan način je odgovornost sa sebe pokušao da skine i gradonačelnik Beograda Siniša Mali, koji je pozivao građane Obrenovca „da budu mirni i ostanu u kućama“, dok je pogrom trajao. Nekoliko danas kasnije, pokušao je da skine odgovornost sa sebe pa je u međuvremenu ta njegova izjava i skinuta sa Interneta. Zbog svega ovoga, Tabloid nudi najširoj javnosti u Srbiji i regionu brojne činjenice koje ukazuju na zločinačku narav srpskih vlastodržaca, koji i u najstrašnijim trenucima odbijaju da narod suoče sa istinom.
Poplava Obrenovca rezultat je rasula u državi. Kada je brana Rovni iznad Valjeva pukla, i 16. maja iz nje krenulo više od tri miliona kubika vode, koja je protutnjala prvo Valjevom, i krenula rekom Kolubara, iz Valjeva je poslata znak za uzbunu. Voda je do Obrenovca putovala šest sati. Poplavni talas se ulio i u Tamnavu, koja je iza leđa napala Obrenovac i naselja. Hiljade kuća je za pet minuta ostalo pod vodom!
Upozoren na posledice moguće katastrofe, i zamoljen od saradnika da se oglase sirene za uzbunu i naredi evakuacija Obrenovca i naselja, predsednik opštine Obrenovac Miroslav Čučković i njegov pomoćnik Nebojša Čučković (njegov rođeni brat) smejali su se i šenlučili do kasno u noć!
Čučković je rekao da su mu iz Beograda objasnili da će ujutru poslati par kamiona peska i da će sve biti u redu. A kada je voda poplavila grad i naselja, gradonačelnik Beograda je Siniša Mali apelovao da se ne paniči, i da ljudi ostanu u svojim kućama!
U prilogu objavljujemo reagovanja i svedočenja o zlodelima ovih ljudi…
Komandanti i konkubine
Beograd, 21. maj 2014, 18 sati
Istine o stradanju u majskim poplavama- šta je Vučićev režim pokušao da sakrije o tragediji u Obrenovcu
Hoće li poplave odneti i Vučićevu mafiju?
(Ovaj tekst nije objavljen u štampanom izdanju)
Zbog zastrašujuće medijske cenzure koja je zavedena u Srbiji, redakcija magazina Tabloid objavljuje sve relevantne činjenice koje teško optužuju predsednika Vlade Aleksandra Vučića i najveći deo državnog vrha, za tragične događaje u nezapamćenim poplavama koje su zadesile našu zemlju, jer je broj u štampu morala da pošalje u ponedeljak, 19. maja
Milovan Brkić
Nikola Vlahović