Лазански: Ново лице Србије – има наде
1 min read
Као што је по Клаузевицу рат наставак политике другим средствима, тако је и фудбал наставак политике на други начин.
Јер, због фудбала су својевремено у Јужној Америци заратиле две државе. Пуцали су топови, летели и бомбардовали борбени авиони. Док су нас бомбардовали 1999. године, два европска лидера су водила телефонски разговор прекидајући га када су на телевизији падали голови. А по нама су управо тада падале бомбе и ракете. Фудбал је одавно опијум за масе, наравно не само по Марксу.
Фудбалска репрезентација Србије, играчи до 20 година, постала је првак света. Феноменалан успех играча и селектора тренера успех је за историју. Начин на који су играчи и руководство тима прославили титулу шампиона на терену одмах после финалног меча вероватно заслужује и дубљу социолошко-психолошку анализу.
Као и дочек који је Београд приредио шампионима. Нација је експлодирала у новом осећању моћи, самопоштовања и вере у себе. А све то нам је недостајало протеклих година. Дакле, могло би се рећи да су Срби овом титулом шампиона света у фудбалу коначно постали Срби. Наиме, у бившој СФРЈ већина Срба прво су били Југословени, добар део њих и комунисти, па тек онда Срби.
За друге нације у бившој нам заједничкој отаџбини СФРЈ то се не би могло тврдити. Хрвати су увек били Хрвати, истина добар део њих су били и комунисти, а најмањи део Југословени.
оно могли смо и ми из Црне Горе освоити још коју златну медаљу, али што ти вриједе спортиси када попеше ону аветињу на постоље,и од тада само „“пост“
http://www.kliker.tv/wp-content/uploads/2015/06/miras-istaknuta-700×357.jpg