Лакушић: Директори су само извршиоци моћи и налога Министарства просвјете
1 min read
Избори за првог човјека образовних установа у Црној Гори постали су најобичнија фарса, јер је бесмислено конкурисати на мјесто директора школе ако кандидат нема директну подршку партија на власти, каже Зоран Лакушић, одборник Демократске народне партије и функционер Демократског фронта.
Лакушић додаје да доминација политике у централизацији образовних институција ствара круг који обесмишљава просвјетне институције, уз сав непотизам и корупцију.
Каже да се ово стање може промијенити једино ако Скупштина Црне Горе ускоро усвоји предлог измјена и допуна Општег закона о образовању и васпитању.“ Њиме се предвиђа промјена структуре школских, односно управних одбора васпитно-образовних установа, али и начин избора директора школа, да би се елиминисао штетан утицај на образовни систем.“
Истиче да и даље функционише опробана пракса политички подобних, па за директора могу “проћи“ само кандидати по вољи владајућих коалиција.
„Последња дешавања око избора директора у образовним установама показују сву бесмисленост школских одбора који расписују конкурс, а без права одлучивања. Школски одбори су маргинализовани у процесу одлучивања, и контролисани од центара моћи. Тако на избор првог човјека образовних установа колективи немају никаквог утицаја“, каже Лакушић.
Објашљава да то у пракси значи да су директори само извршиоци моћи и налога Министарства просвјете и науке, што је супротно рјешавањима из реформе образовног система. „Зато на дјелу имамо верзију ригидне централизације. Због оваквих аномалија садашње рјешење избора директора је чак горе него што је било у претходном закону.“
„Иако децентрализација и демократизација представљају темељна начела реформе образовања, како је и дефинисано Књигом промјена, тренутно се суочавамо с обрнутим процесом. У садашњем закону доминантно је присуство представника Министарства у школским одборима, а потпуно су искључени представници локалне заједнице. Зато се поставља логично питање: каква је улога оваквих школских одбора, и имају ли они своју сврсисходност. Својим дјеловањем показали су се само као инструмент моћи Министарства“, истиче Лакушић.
Додаје да за посљедицу имамо масовну појаву ћутања у колективима, и апатију у школским зборницама. „Страх за ионако угрожену егзистенцију често побјеђује све, па су уцјене и притисци реалност и у црногорском школству.“
„Низак ниво повјерења просвјетних радника у рад ШО је довољан показатељ да се у том правцу мора ефикасно дјеловати. Очигледна је противрјечност која влада између школских одбора и школских колектива. Стање у образовању додатно је погоршано недостатком иницијативе и одговорности заинтересованих страна, посебно наставника, али и родитеља и ученика“, додаје одборник ДНП.
