Лако вам је било са Њуњом, докажите се код Јусуфа и Ранкове Морињске плоче
Пише: Перица Ђаковић
Сва ова наша борба са споменицима која траје и која ће по свему судећи трајати подсјећа ме на Сервантесов роман о Дон Кихоту и Санчо Панси који су се борили против својих непријатеља, слично као што се сада неки код нас боре против својих „непријатеља“.
Разлике има од Сервантеса су биле вјетрењаче, али не знам ко је код нас преузео улогу Сервантеса, ко Дон Кихота а ко Санча Пансу. Да, јунак Сервантеса је био луди идеалиста, са снажним осјећајем части, али и одвојен од стварности, слично ако не идентично као и наш „Дон Кихот“. Не знам ко би код нас могао бити његов слуга, сељак штитоноша, али кандидата заиста има много, јер он је представник народа и збиља често у сукобу са господаревим илузијама. Сервантес причајући кроз њихове ликове обрађује теме као што су истина, бјег од стварности, слободе и материјалног, али живе живот у своме свијету, као што ми већ тридесет па и више година живимо живот у нечијем свијету.
Код подјела главних улога мислим да ће се лако сви пронаћи, а кандидата има много и за улогу Росинанте али и за препаметног Пансиног вјерног магарца. И док ова два јунака, што би Балашевић рекао „ору небеске њиве“, ми овдје нажалост прекопавамо наше небеске њиве и не дозвољавамо ликовима који су се одавно помирили тамо негдје на небу или под земљом, да имају свој заслужени спокој. Ми преоравамо њихове њиве и постављамо се у улогу судије који од њих заслужује да има своју бисту, споменик, и сјећање заслужно или не у народу. Дијелећи њих ми дијелимо себе, наша борба са вјетрењачама и даље траје.
Прекопавајући тако по Балашевићевим њивама почели смо да прекопавамо и по папирима ко је и како дозволио да се њима подигну бисте, споменици, плоче за сјећање.
Тако смо олако ископали да познати новски димњачар Њуно нема валидне папире и да је бесправно постављен у главној градској улици прије много година. Није вриједило ни то што је он заступник новских „ориђинала“ и што је постао атракција града који је „обишао“ више земаља широм ове земаљске кугле као успомена са љетовања или Празника имозе, и што му је нос толико излизан од жеља за срећом које су пожељели бројни који су се с њим сликали. Ту нећу заборавати чувеног Кемала Монтена који је дошавши на концерт у Херцег Нови прошетао поред Њуња и изразио жељу да га са њим сликају. „Ово је први пут да је неко нижи од мене“ рекао је Кемо не питајући ко је био тај лик коме је подигнут споменик.
Е, ми смо експресно склонили Њуња, као и у Горњем Заостру Ђуришића, али се питамо шта је са сличнима који попут Њуња немају валудне папире. Зашто се наша власт на исти начин не обрачуна са Кривокапићевом плочом подигнутом у Сабирном центру у Морињу, или са ликовима као што је Јусуф Челић коме је у селу Вусање осванула застава са његовим ликом. Да ли власт толерише тако пркошење њеним одлукама?
Jedan je Njegoš. Znao je da je Srbin. Šta napraviše od lijepe srpske Crne Gore Krivokapići i slični, nije im bez razloga prezime takvo. Kriva im je i kapa i glava.
E moj Perice, uvijek ćeš ostati Perica. Tebi je Njunjo značajniji od Iva Andrića. Zašto tu nijeste stavili statuu našeg nobelovca, a? Kakvi bre oriđinali, svaki grad u CG ima takve, pa znači da im se podižu kipovi. Kad sam boravio proletos poslom u Beranama iskidao sam se od smijeha kad sam vidio dvije biste jednu naspram druge, Žukov gleda u Leksa Saičića koji je tri godine bio turski vojnik, i koji je navodno ubio samuraja, iako ih tada nije ni bilo. A na vrhu glavne ulice pravo groblje bisti, čak i dvije iste.
Ima mnogo ploca, imena ulica,skola i dugih ustanova koje nose imena onih koji su po zlu poznati, i koji su bez suda i zakona ubijali, masakrirali , bacali u jame i zive zene, ali su ih pobjednici proglasili herojima(!!!! ) i „oprali“ njihove biografije….
Sta je sa spomenikom Josipu Brozu koji je 14.februara 1942.naredio da se besomucno ubija po Crnoj Gori?!!
A 5.maja1944, po njegovom zahtjevu Podgorica sravnjena sa.zemljom…..
Ima mnogo ploca, imena ulica,skola i dugih ustanova koje nose imena onih koji su po zlu poznati, i koji su bez suda i zakona ubijali, masakrirali , bacali u jame i zive zene, ali su ih pobjednici proglasili herojima(!!!! ) i „oprali“ njihove biografije….
Sta je sa spomenikom Josipu Brozu koji je 14.februara 1942.naredio da se besomhcno ubija po Crnoj Gori?!!