ИН4С

ИН4С портал

Лако вам је било са Њуњом, докажите се код Јусуфа и Ранкове Морињске плоче

Пише: Перица Ђаковић

Сва ова наша борба са споменицима која траје и која ће по свему судећи трајати подсјећа ме на Сервантесов роман о Дон Кихоту и Санчо Панси који су се борили против својих непријатеља, слично као што се сада неки код нас боре против својих „непријатеља“.

Разлике има од Сервантеса су биле вјетрењаче, али не знам ко је код нас преузео улогу Сервантеса, ко Дон Кихота а ко Санча Пансу. Да, јунак Сервантеса је био луди идеалиста, са снажним осјећајем части, али и одвојен од стварности, слично ако не идентично као и наш „Дон Кихот“. Не знам ко би код нас могао бити његов слуга, сељак штитоноша, али кандидата заиста има много, јер он је представник народа и збиља често у сукобу са господаревим илузијама. Сервантес причајући кроз њихове ликове обрађује теме као што су истина, бјег од стварности, слободе и материјалног, али живе живот у своме свијету, као што ми већ тридесет па и више година живимо живот у нечијем свијету.

Код подјела главних улога мислим да ће се лако сви пронаћи, а кандидата има много и за улогу Росинанте али и за препаметног Пансиног вјерног магарца. И док ова два јунака, што би Балашевић рекао „ору небеске њиве“, ми овдје нажалост прекопавамо наше небеске њиве и не дозвољавамо ликовима који су се одавно помирили тамо негдје на небу или под земљом, да имају свој заслужени спокој. Ми преоравамо њихове њиве и постављамо се у улогу судије који од њих заслужује да има своју бисту, споменик, и сјећање заслужно или не у народу. Дијелећи њих ми дијелимо себе, наша борба са вјетрењачама и даље траје.

Прекопавајући тако по Балашевићевим њивама почели смо да прекопавамо и по папирима ко је и како дозволио да се њима подигну бисте, споменици, плоче за сјећање.

Тако смо олако ископали да познати новски димњачар Њуно нема валидне папире и да је бесправно постављен у главној градској улици прије много година. Није вриједило ни то што је он заступник новских „ориђинала“ и што је постао атракција града који је „обишао“ више земаља широм ове земаљске кугле као успомена са љетовања или Празника имозе, и што му је нос толико излизан од жеља за срећом које су пожељели бројни који су се с њим сликали. Ту нећу заборавати чувеног Кемала Монтена који је дошавши на концерт у Херцег Нови прошетао поред Њуња и изразио жељу да га са њим сликају. „Ово је први пут да је неко нижи од мене“ рекао је Кемо не питајући ко је био тај лик коме је подигнут споменик.

Е, ми смо експресно склонили Њуња, као и у Горњем Заостру Ђуришића, али се питамо шта је са сличнима који попут Њуња немају валудне папире. Зашто се наша власт на исти начин не обрачуна са Кривокапићевом плочом подигнутом у Сабирном центру у Морињу, или са ликовима као што је Јусуф Челић коме је у селу Вусање осванула застава са његовим ликом. Да ли власт толерише тако пркошење њеним одлукама?

Зато кажем, лако вам је било са Њуњом и Новљанима који су по систему „пушти ме стат“ само преко мрежа коментарисали његово ноћно уклањање. Истина, морам признати да ме је неко питао шта мислим о том споменику када су га исто тако ноћу кришом постваљали да бих био против, као што сам и сад кад га укљањају на исти начин прротив, као што је и већина становника Херцег Новог.

Зато питање да ли ће наше институције наставити да „ору небеске њиве“ и по другим споменицима, бистама, плочама па преиспитати да ли су све оне постављене баш у складу са законима, регулама и правилима државе Црне Горе, и гдје ће нас то преиспитивање одвести? Да ли ћемо се опет вратити у тамни вилајет и Сервантесову причу о Дон Кихоту и Санчу Панси и њиховим вјетрењачама и да ли је то заиста вриједно уложеног труда, или је по оној народној „беспослен поп и јариће крсти“. Можда би било крајње вријеме да постанемо озбиљна држава која ће се питати о стандарду у којем живимо, гдје ето рекоше полицајци живе на рубу сиромаштва, просвјети крешемо примања, а на другој страни и шаком и капом неким другима дајемо.

Докле ће нам цијене у продавницама дивљати, док смо у исто вријеме спремни за приватни лет хеликоптером и платити десетине хиљада еура као да је то трачава ситница, или како стоји код Вукајлије „ко има масла и гузицу маже“, израз којим се описује понашање новопечених богаташа. Е баш њима и питање: Лако вам је било са Њуњом, него како ће те са Јусуфом и Ранковом плочом?

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Слични текстови

4 thoughts on “Лако вам је било са Њуњом, докажите се код Јусуфа и Ранкове Морињске плоче

  1. E moj Perice, uvijek ćeš ostati Perica. Tebi je Njunjo značajniji od Iva Andrića. Zašto tu nijeste stavili statuu našeg nobelovca, a? Kakvi bre oriđinali, svaki grad u CG ima takve, pa znači da im se podižu kipovi. Kad sam boravio proletos poslom u Beranama iskidao sam se od smijeha kad sam vidio dvije biste jednu naspram druge, Žukov gleda u Leksa Saičića koji je tri godine bio turski vojnik, i koji je navodno ubio samuraja, iako ih tada nije ni bilo. A na vrhu glavne ulice pravo groblje bisti, čak i dvije iste.

    5
    11
  2. Ima mnogo ploca, imena ulica,skola i dugih ustanova koje nose imena onih koji su po zlu poznati, i koji su bez suda i zakona ubijali, masakrirali , bacali u jame i zive zene, ali su ih pobjednici proglasili herojima(!!!! ) i „oprali“ njihove biografije….
    Sta je sa spomenikom Josipu Brozu koji je 14.februara 1942.naredio da se besomucno ubija po Crnoj Gori?!!
    A 5.maja1944, po njegovom zahtjevu Podgorica sravnjena sa.zemljom…..

    32
    4
  3. Ima mnogo ploca, imena ulica,skola i dugih ustanova koje nose imena onih koji su po zlu poznati, i koji su bez suda i zakona ubijali, masakrirali , bacali u jame i zive zene, ali su ih pobjednici proglasili herojima(!!!! ) i „oprali“ njihove biografije….
    Sta je sa spomenikom Josipu Brozu koji je 14.februara 1942.naredio da se besomhcno ubija po Crnoj Gori?!!

    21
    4

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *