Laki je malo nervozan
1 min read
Mišo Vujović
Crnogorsko primorje odavno se nije ovako zabelelo. Sneg je pao na pjenu od mora. Prangijanja u obračunima svijetlim oružjem se po gradovima Crne Gore nastavljaju. Osim na ambasadu SAD bačena je bomba ispred jednog Podgoričkog kafea. Cirkus sa suđenjem liderima opozicije, i ostalim optuženim za tzv. državni udar i dalje traje.
Sve podseća na početak dvadesetog veka i gospodarevo ukidanje Ustava 1906 godine. Progon uglednih vojvoda Peka Pavlovića, Marka Miljanova, Jola Piletića. Bombaški proces 1908 godine na Cetinju, a zatim i u Kolašinu gde su petorica streljana samo pod sumnjom da su i oni planirali da bacaju bombe na suverena.
Tada su se crnogorci delili na pravaše (za kralja) i klubaše (protiv kralja). Danas je Crna Gora napredovala u podelama : Srbi su postali Crnogorci, jedni i drugi su najpre porodili muslimane, a ovi se pretvorili u Bošnjake. Srbi kojih je do 1945 godine bilo 97 procenata, sada su manjina, dok Bošnjaci sa dva poslanika vladaju Crnom Gorom.
Albanci su podeljeni između vlasti i opozicije, ali ujedinjeni u ideji „prirodne“ Albanije. Deo građana je za Evropu deo za Rusiju. Većina je za uvođenje k poznanija prava dok je moćna manjina opredeljena i dalje za hajdučiju. Vlast sve više pokazuje nervozu ali i nemoć da spreči javne oružane obračune sukobljenih kriminalnih grupa odmetnutih od sistema. Progon i zatvaranje opozicionih lidera, montirana suđenja, javašluk i nasilje aktivista vladajućeg DPS-a, već smo videli i ovde kod kuće ali nedavno i u susedstvu.
Na Lakijevu nervozu sedativno nije delovao ni postavljanje prvog policajca države na čelu izvršne vlasti.
U ovako neurotičnom ambijentu juče je počeo da izlazi prvi srpski dnevni list – Sloboda. Možda ova simbolika najavljuje promene i u poslednjem bastionu totalitarizma u Evropi.
Slobodom do slobode, ako vlast u međuvremenu ne donese novi Zakon o informisanju. Sve je moguće Laki je već pored aut linije i potanje je časa kada će ponovo preuzeti kapitensku traku!
Bravo Vujoviću, ti odavno pišeš hrabro i slobodno o Crnoj Gori, kamo sreće da je više takvih…pošto o njoj toliko pišeš to znači da je mnogo voliš, a ne voliš je što je velika i bogata već zato što je ona naša domovina, još samo da bude slobodna. Tvojim pisanijama daješ nemerljiv doprinos skorašnjem konačnom oslobodjenju, na dobro onog mučenog naroda našeg tamo. Samo napred, britka sabljo, „za dobrim konjem se prašina diže“!
Kvržica iz pravopisa
Lovci na greške, čuvari tuđeg morala, dežurni kritičari, zluradi dobronamernici, telali loših vesti, postali su najmasovnija pojava na našim prostorima. U ovoj kolumni, pisanoj na telefonu, za FB stranicu, potkralo se nekoliko pravopisnih i tehničkih grešaka, najviše onih što se stručno zovu autorsko slepilo, jer se autor bavi suštinom misli, te zato i postoje ljudi koji rade lekturu i korekturu. Izvesni anonimus, Pero Kvržica, po svoj prilici profesor u penziji, lepo je detektovao i objasnio moje pravopisne autogolove. Međutim, čovek koji je, po svoj prilici, celog života lovio tuđe greške, ubeđen sam da ništa u životu nije napisao ili stvorio (u suprotnom bi se potpisao pravim identitetom), na kraju zaključuje da neko sa takvim greškama ne može držati pridike drugima?!
Dakle, gospodin anonimni, nezadovoljan stavovima i iznetim činjenicama, pokušao je da zbog par tehničkih, ne sušttinskih i etičkih grešaka diskvalifikuje i tekst i autora. I to je njegovo pravo, kao što je stav da bude podanik i da brani vlast, koju autor napada, potpuno legiman. Stoga mu i ne zameram za ovo maliciozno pražnjenje. Mislim da Gospodar petkom prima rektalne alpiniste i čuvare njegove sujete.
I nije lepo da koristi pseudonim Pere Kvržice, odvažnog junaka filma i romana „Družina Pere Kvržice“.
Na kraju, uz zahvalnost na primedbama – podsećam dotičnog da se pravopis uči, dok se gospodstvo rađa.
Kome, Vujoviću!?
Zar onima što su ko guske u magli zalutali u prevodu sa srpskog u “ crnogorski „!?
Jedno tvoje slovo ne zaslužuju.
Ni sebe ne zaslužuju.
… Nas, nikako, ni po koju cijenu!
Manite se vrijeđanja i svađanja, jer primedbe o pismenosti su na mjestu. Sve i da prihvatimo spornu floskulu da se o stilu ne raspravlja, autoru i onima koji ga objavljuju treba dobronamjerno preporučiti da zbog pismenosti angažuju valjanog lektora. Sramota je da napišete: „… ispred jednog Podgoričkog kafea“ (u tom pridevu mora biti malo slovo). Sramota je da napišete: „Tada su se crnogorci delili na…“ (ta imenica mora se pisati velikim slovom). Sramota je da ne stavljate tačku posle godina: 1906, 1908, 1945… Ime lista „Sloboda“ mora se staviti u navodnike ili dati kurzivom. Tu je mnogo toga za šta se obara u osmom razredu osmoljetke. Zar je to po mjeri ozbiljnog autora i ozbiljnog lista? Zar neko ko sebi dopušta takvo pisanje smije držati pridike drugima?
VRLO DOBRO
Bolest je svačija. A (crnogorskija) Serba pogotovo!
E!
Nijesi li ti možda lektor za crnogorski, jadi ga znali!
… Ćerate li na robiju?
Mijesate ekavicu i ijekavicu
nepismeni su
Nijesi ti hajduk, za to m … trebaju!
Duduk si ti, duduk!
Nije on Laki!
Težak je, težak, kao crna zemlja težak!
Kada se njega jednom kurtališemo, svanuće u najljepšu Planinu.
A onda ćemo da ga zaboravimo … Za navijek zaboravimo.
Kao da ga nikad nije ni bilo!