Лајовић: И прст ћу да одсијечем, само да играм добро у финалу
Душан Лајовић
Сав таленат и љепота игре Душана Лајовића дошли су до изражаја ове недеље на Мастерсу у Монте Карлу. Невјероватан низ побједа донио му је највеће признање до сада – финале турнира Серије 1000 против Италијана Фабија Фоњинија.
Лајовић је ове недеље све задивио сјајним тенисом, посебно је импресивно то што је побиједио три Топ 25 играча, Давида Гофана, Доминика Тима и у полуфинлу Данила Медведева.
На турниру у кнежевини по трећи пут у каријери успио је да побиједи Топ 10 играча, раније је то учинио против Хуана Мартина дел Потра и Григора Димитрова, сада Аустријанца Доминика Тима.
Са 28 година, Лајовић је достигао пуну тениску зрелост и последица ових сјајних резултата у Монте Карлу биће његов најбољи пласман у каријери. Најмање 24. мјесто, а титула доноси улазак у Топ 20.
“У последње двије и по године сарађујем са Хозеом Перласом, једним од најбољих тренера на АТП турниру. То је била кључна промјена, почели смо да радимо на правим стварима у мојој игри и ја стварно вјерујем да могу да играм на највишем нивоу. Ако он вјерује да ја то могу, онда и ја вјерујем у то, и то је највећа промјена коју сам направио. Почео сам да вјерујем у своју игру“, признао је Лајовић.
Перлас је на правом мјесту јер ће из прве руке моћи да му да прави савјет, с обзиром на чињеницу да је између осталих тренирао и Душановог противника у данашњем финалу, Фабија Фоњинија. Радио је и са Карлосом Мојом, Албертом Костом, Гиљермом Коријом, Хуаном Карлосом Ферером, Јанком Типсаревићем.
Душан је као дијете случајно почео да се бави тенисом. Каже да је једино тенис остао слободан за његову старосну групу од седам година. Да није постао тенисер, вјероватно би завршио као фудбалер, јер јако воли најважнију споредну ствар на свијету и признаје да је и велики навијач Барселоне.
