Квазиинтелектуална част министра културе о Подгоричкој скупштини
1 min read
Поводом најаве прославе Подгоричке скупштине Александар Богдановић, министар културе, саопштио је да Црна Гора треба да слави само часне празнике, сугеришући да тој групи не припада поменута скупштина. Поистовјећивање ДПС-а и државе је већ постало толико уобичајено, да скоро то више нико не примјећује. Напротив, добар дио јавности и прихвата то стапање странке и државе и то сматра великим политичким и друштвеним успјехом.
Логично је запитати се ко је тај ко у овом случају одређује шта је часно, а шта нечасно? Не треба пуно мудровати, па закључити да је за Богдановића и њему сличнима часно оно што каже Господар и његов идеолошки програм. У страначком погледу на свијет, наравно, нема много дилема око тога и Господарева воља се прихвата као коначна и неповредива.
Међутим, питање о части некога чина, почиње баш тамо гдје је Богдановић стао, односно од запиткивања да ли је годподарева воља баш толико неприкосновена и да ли је увијек, па и у случају Подгоричке скупштине, треба без резерви прихватити. Када се од тога крене онда се стигне тамо гдје изгледа Богдановић никада неће стићи, а то је слобода мишљења, запиткивања и жеље да се схвати неки појам мимо његовог унапријед дефинисаног тумачења.
Богдановић као министар културе требало би то да зна, јер су ти постулати темељи западно-европске логике и мишљења. Уколико и зна, он то не примјењују и зуставља се испред одаја Господара, чак и не улази у њих, већ на њиховом прагу конта шта Господар од њега очекује да каже.
Олако сврставање Подгоричке скупштине на страну нечасних догађаја у историји потврда је преовлађујућег квази-политичког и квази-интелектуалног мишљења министра Богдановића и његових истомишљеника. Није то ништа ново и биће тога опет, али ма колико то изгледало отрцано такве квази културне изјаве попут поменуте увијек наново треба раскринкавати. И то не због Богдановића, него сопственог разума и духовног здравља. Када се то уради онда и Богдановићева изјава добија право значење, а значај Подгоричке скупштине опет добија онај смисао какав је тај скуп имао и када се прије вијека одржао у Подгорици.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
….staki i miki…dva redovna blogera po svim portalima, a pogotovo po crnogorskim……blago vam pod kapicu i jednome i drugome……looools
Богдановић је као градоначелник Цетиња показао колико му је стало до Петровића,да је оставио да зуб времена уништи гробове њихове…и сада након више од 7 деценија су покушали оклеветати СПЦ да је разбила те споменике…што је чиста лаж,а у пропагандном тексту на АНАЛитици је писало,а СПЦ има кључеве и закључала је пристууп гробопвима,дакле јасно је,СПЦ је девастирала споменике Петровића,шаљу логичан закључак,али састављен од лажних теза. Митрополија ЦП је чувар духа Николине ЦГ макар и прослављала ПГ скупштину, јер овај када је побјегао у Фр а не на Крф са осталим часнијим Србима изгубио је легитимитет и сам је ЦГ предао Аустрији а остали Срби су уз савезнике од Аустрије тај крај ослободили.
Курва о поштењу, а montenegrini о части! Иду на прославу погрома над Србима, а Подгоричка скупштина им није часна? У Социјалистичкој Републици Црној Гори Подгоричка скупштина се сматрала позитивним историјским догађајем. КО ЈЕ прогласио и КАД Подгоричку скупштину негативним догађајем? Ако се montenegrо не идентификује са таквим датумом старе Црне Горе, какав је датиум одржавања Подгоричке скупштине, онда какве везе montenegrо има са било којом Црном Гором? СВАКА Црна Гора (теократска, монархистичка, социјалистичка, капиталистичка) је говорила српски, писала ћирилицом, волела Србију и Русију… Социјалистичка Црна Гора је на свој грб ставила Његошеву капелу на Ловћену! Јесам ли ја једини који види да ово чудило које постоји од 2006. до сада има потпуно изокренут вредносни кодекс и да чак ни име исто нема, не зове се Црна Гора, него се, такво-какво је (латинично, чиргилично, натовско, антируско, антисрпско…) зове – montenegrо? Нека ми само нико не прича да је то исто, да је то превод! Која то држава преводи своје народно име на туђи језик и само себе зове именом којим га зове тај страни (често и непријатељски) народ? Хајде, бар још један пример такве праксе, нека ми неко каже, ја га не знам! Ово је потпуна декомпозиција и преумљавање једног народа, а сви који ћуте и трпе то су саучесници!
Курва о поштењу, а montenegrini о части! Иду на прославу погрома над Србима, а Подгоричка скупштина им није часна? У Социјалистичкој Републици Црној Гори Подгоричка скупштина се сматрала позитивним историјским догађајем. КО ЈЕ прогласио и КАД Подгоричку скупштину негативним догађајем? Ако се montenegrо не идентификује са таквим датумом старе Црне Горе, какав је датиум одржавања Подгоричке скупштине, онда какве везе montenegrо има са било којом Црном Гором? СВАКА Црна Гора (теократска, монархистичка, социјалистичка, капиталистичка) је говорила српски, писала ћирилицом, волела Србију и Русију… Социјалистичка Црна Гора је на свој грб ставила Његошеву капелу на Ловћену! Јесам ли ја једини који види да ово чудило које постоји од 2006. до сада има потпуно изокренут вредносни кодекс и да чак ни име исто нема, не зове се Црна Гора, него се, такво-какво је (латинично, чиргилично, натовско, антируско, антисрпско…) зове – montenegrо? Нека ми само нико не прича да је то исто, да је то превод! Која то држава преводи своје народно име на тужи језик и само себе зове именом којим га зове тај страни народ? Хајде, бар још један пример такве праксе, нека неко каже, ја га не знам! Ово је потпуна декомпозиција и преумљавање једног народа, а сви који ћуте и трпе то су саучесници!