• Поглед

Куртијева тужба за геноцид – јефтини политички поени

1 min read

4 године ‎ ИН4С

"Идеја о тужби косовске владе за геноцид Србије током 1998. и 1999. године није нова, али се нова приштинска власт нада да би процес могла да покрене крајем идуће године. Такве процене, међутим, нису у складу са правним могућностима Приштине."

Аљбин Курти (Фото: Armend NIMANI/AFP/Profimedia)

После вишегодишњих најава косовских власти да ће покренути тужбу за геноцид, нова приштинска администрација дала је себи и рок од годину и по да се припреми за процес, а према мишљењу правника, тај процес би могао да се заврши и пре него што почне, преноси РТС.

На путу до Међународног суда правде који одлучује о споровима држава, Приштину чека неколико формалних препрека. Уз то, и дуг процес прикупљања доказа.

Идеја о тужби косовске владе за геноцид Србије током 1998. и 1999. године није нова, али се нова приштинска власт нада да би процес могла да покрене крајем идуће године. Такве процене, међутим, нису у складу са правним могућностима Приштине.

Приступ Међународном суду правде имају чланице Уједињених нација, односно чланице Статута суда, што Косово није. Не би био први пут да једна непризната држава као изузетак добије приступ суду, али чак ни у том случају експерти не виде шансу за успех.

„Ако је једна земља чланица Конвенције о геноциду може да тужи другу земљу која је такође чланица конвенције. Ту се сагласност претпоставља. Косово није чланица Конвенције о геноциду, према томе, ту се сагласност не претпоставља. То значи да би Косово могло да тужи Србију само у том бизарном случају ако би Србија изричито дала сагласност да учествује у таквом спору што је крајње мало вероватно“, наводи професор међународног права Тибор Варади.

О вероватноћи да се докаже геноцидна намера неке државе најбоље говори пракса – ниједна земља до сада није осуђена за најтежи злочин.

„Зато у клизав правни терен неопрезно улећу политичари који ову тему често злоупотребљавају. Нажалост, оно што је мени као посматрачу познато, ту се често врше велики утицаји правних мешетара обично из земаља које имају велико искуство, а то су неки ‘врсни правни тимови’ који врше притисак на политичку власт да могу да покрену такав поступак због неких сопствених интереса. Таквих је било утицаја и раније и у предметима који су били вођени пред МСП од стране БиХ и хрватског тима у поступцима против Србије. У том смислу ме не би изненадили да се и на косовске власти врше такви притисци“, сматра некадашњи члан правног тима Србије пред Међународним судом правде, адвокат Новак Лукић.

Са страним притиском или без њега, тужба користи поенима на домаћем терену, верују познаваоци прилика на Косову.

Уз поене треба скупити и доказе, а како је најавио косовски премијер Аљбин Курти, за то ће бити задужен Институт за истраживање ратних злочина који још није формиран.

„Требаће му године да прикупља доказе и материјале за припрему тужбе за геноцид против Србије. Ја сам убеђен да таква тужба не може да се припреми без експерата које ми немамо на Косову. Дакле, изгледи су јако мали, а улог је огроман“, напомиње Беким Бљакај из приштинског Фонда за хуманитарно право.

Изгледе Приштине, макар формалне, повећава могућност да тужбу у њено име поднесе неко други. Тако се спекулише да би питање одговорности Београда пред МСП могла да покрене Албанија. Слична пракса је у току – наиме, Гамбија је тужила Мјанмар за геноцид иако није земља жртва.

„Таква теоријска могућност постоји, али није вероватно. Спор Гамбија–Мјанмар би дао нека упутства да ли је то реално. Затим, ту је и чињеница да се у последње време то страховито дело геноцид мало у јавном дискурсу девалвира. Мени се чини да у ово време када се врте ‘нон-пејпери’ можда се врти и нешто што би се могло назвати ‘нон процеси'“, напомиње Варади.

Иако се у Хашком трибуналу појединцима судило за ратне злочине, утврђеним чињеницама из ранијих поступака руководи се Међународни суд правде у споровима држава.

„У том смислу заиста верујем да и косовске власти, да их тако назовем, које би покушавале да иницирају такав поступак морају да буду свесни да ниједан предмет везано за КиМ није дошао до нивоа геноцида пред Међународним трибуналом за бившу Југославију. У том смислу да сада доказују геноцид пред МСП биће за њих незахвалан посао, а када имају иза себе исте чињенице које су утврдиле да није било нивоа геноцида пред Трибуналом“, каже Лукић.

Тужбу за геноцид Србија је раније добила са две адресе – из Сарајева и Загреба. У случају који је покренула БиХ после 17-огодишњег поступка утврђено је да званични Београд није подстрекивао геноцид, али и да није учинио довољно да га спречи. Међусобне тужбе Хрватске и Србије суд је одбацио.

Извор: Косово онлајн

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: