Куртијев терор над српском дјецом: Голоруке малишане скидају и претресају на Брњаку

Бруталност без преседана – Куртијева тзв. полиција на административном прелазу Брњак, који раздваја општину Зубин Поток од територије централне Србије, наставила је срамну праксу малтретирања српског народа на Косову и Метохији. Овога пута, жртве нису ни политички неистомишљеници, ни свештеници, ни стари људи – већ дјеца.

Аутобус у којем су се налазили пионири и петлићи ОФК ДИФ из Косовске Митровице, на путу ка Тутину и Новом Пазару где су требали да одиграју пријатељске утакмице, заустављен је и подвргнут детаљном и понижавајућем претресу.

Мали спортисти, дјеца узраста од 9 до 14 година, морали су да скидају дуксерице и тренерке, нека чак остајући само у доњим мајицама и гаћицама. Полицајци самопроглашеног „Косова“ тражили су „провокативне садржаје“ у обичној спортској опреми, као да су дјеца кривци за било шта осим што носе српска имена и припадају српском клубу.

Родитељи, тренери и присутни званичници клуба нису могли да вјерују да се таква сцена дешава усред Европе у 21. вијеку. „Овакво понижење и страха који сам видио у очима дјеце нећу заборавити док сам жив. Умјесто да мисле на гол и терен, натјерани су да се боје униформе и ауторитета“, рекао је један од тренера.

Ово је још један доказ о ужасу који се свакодневно одвија над Србима на Косову и Метохији – народом који је већ изгубио институције, слободу кретања, здравствену заштиту, а сада му се одузима и основно право на спорт, на радост, на дјетињство.

Српској дјеци у јужној покрајини одузете су спортске дворане, игралишта и стадиони. Њихови тренинзи често се одржавају у импровизованим условима, а и када се одлуче да отпутују и такмиче се у централној Србији – дочекују их понижавања, претреси и психолошко насиље.

Док међународна заједница ћути, а Европска унија лицемјерно позива на „деескалацију“, Срби на Косову и Метохији, а нарочито њихова дјеца, живе под сталном пријетњом и терором.

ОФК ДИФ и њихови мали фудбалери само су један од симбола отпора – не рату, не политици, већ забораву и безнађу. Играјући фудбал, они показују да живот не пристаје да стане, али овакве слике подсјећају да Србија и српски народ не смију окренути главу.

Ин4С ће наставити да извјештава и упозорава на систематско насиље над Србима у јужној српској покрајини – јер ћутање је саучесништво.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: