Курти тражи да га Влада врати на мјесто генераног инспектора АНБ-а

Након што је Управни суд мериторно у спору пуне јуресдикције поништио рјешење Владе о разрјешењу генералног инспектора у Агенцији за националну безбједност Артана Куртија – он се данас поднеском обратио Генералном секретаријату Владе гдје их је упозорио „да он треба да настави мандат“.

Курти је у поднеску навео да је Управни суд оцијенио да је оспорени акт Владе – незаконит и да се пресудом поништава односно уклања из правног промета.

„Сходно члану 8 Закона о управном спору одлуке донесене у управном спору су обавезујуће“, навео је Курти и упозорио Владу да „неизвршење судских одлука представља кривично дјело“.

Куртијев адвокат Васо Бечановић казао је „Вијестима“ да је Управни суд мериторно пресудио управну ствар па се предмет више не враћа на поновни поступак Влади.

„То значи да рјешење о разрјешењу више не егзистира, не егзистира ни предлог предсједника Владе о разјрешењу, па самим тим Артан Курти наставља да обавља функцију генералног инспектора, са свим правима и обавезама које је имао на дан разрјешења“, навео је адвокат Бечановић.

Након што је први пут разријешила Куртија, Влада је 20. марта ове године, за генералног инспектора АНБ-а именовала бившег службеника тајне службе Предрага Бурића.

Управни суд је у саопштењу навео да њиховом пресудом „престаје и правна снага предлога предсједника Владе“.

Пресудом од 18. јуна ове године у спору пуне јурисдикције усвојена је тужба Куртија и поништено рјешење о разрјешењу генералног инспектора АНБ-а од 18. априла ове године.

Управни суд је већ 4. марта поништио рјешење Владе од 9. новембра 2023. године, којим је Курти први пут разријешен дужности генералног инспектора АНБ-а, а тада су предмет вратили на поновни поступак.

„У својој одлуци, суд је указао туженој на недостатке разлога образложења оспорене одлуке, која, осим пуког позива на процесне законе којим је установљена надлежност тужене за доношење рјешења о разрјешењу, не садржи нити један конкретан и јасан разлог за испуњеност услова за примјену одредбе члана 60 став 2 Закона о државним службеницима и намјештеницима. Дужност тужене нормирана одредбом члана 56 Закона о управном спору, након доношења одлуке суда којом је поништено њено рјешење, не исцрпљује се у поштовању рока, прописаног ставом 2 цитираног члана за доношење новог рјешења, већ се иста односи првенствено на обавезу поштовања правног схватања и примједби на које је указано пресудом суда“, пише у саопштењу Управног суда.

У поновном поступку, наводе, „поступајући супротно својој законској обавези, Влада је донијела истовјетну одлуку“.

„Уз пуку констатацију да је рјешење донијето у поступку извршења пресуде од 4. марта 2024. године, иако је рјешење захваћено истим повредама процесног права и засновано на погрешно и непотпуно утврђеном чињеничном стању. Суд, још једном, наглашава да је у несумњивој надлежности тужене да поставља и разрјешава генералног инспектора у смислу одредбе члана 40 став 3 Закона о Агенцији за националну безбједност. Међутим, дискреционо право органа за именовање, односно разрјешење именованог лица прије истека мандата, представља одлучивање само на основу и темеља правне норме, а никако арбитрарно и правно невезано поступање, како се то у пракси погрешно врло често схвата и разумијева“, навели су из суда.

Дискреционо поступање, пише у саопштењу, „не може подразумијевати утврђивање, прописивање норми, нити може значити њихово негирање и игнорисање“.

„Законом о државним службеницима и намјештеницима, одредбом члана 60 став 1 таксативно су побројани разлози за престанак мандата именованом, односно постављеном лицу – истеком мандата, на лични захтјев, престанком радног односа, у случају из члана 84 став 5 и члана 134 овог закона и разрјешењем. Лице из става 1 овог члана разрјешава се ако је осуђено на безусловну казну затвора, ако је осуђено за кривично дјело које га чини недостојним за вршење дужности у државном органу, уколико му је извршним рјешењем изречена дисциплинска мјера престанак радног односа и у другим случајевима прописаним посебним законом“, образложили су из суда.

У случају Куртија, наводе, „несумњиво овлашћење органа да донесе одлуку о његовом разрјешењу прије истека рока на које је именован, не даје право том органу да разлоге за разрјешење темељи на чињеницама – неповјерење у његов рад и успјешност у вршењу радних задатака, без конкретизације истих“.

„А које Закон о државним службеницима и намјештеницима, али ни Закон о Агенцији за националну безбједност, као леx специалис, не познаје као основ за доношење оспореног рјешења“, пише у образложењу.

Суд је указао и да се наводима одговора на тужбу не могу надомјестити недостаци образложења рјешења у погледу одлучних чињеница.

„Због чега исти, у дијелу навода о ранијој осуђиваности тужиоца, нијесу цијењени приликом доношења одлуке о законитости побијаног рјешења. Све наведено је било разлог да суд, након расправљана спорне правне ствари у цјелини, одлучи у меритуму, у спору пуне јурисдикције у складу са одредбом члана 36 став 1 тачка 4 и став 3 Закона о управном спору и као незаконито поништи оспорено рјешење Владе, без враћања предмета на поновно поступање и одлучивање“, пише у саопштењу.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: