Курти и амерички Дан независности: Стара школа политичке гимнастике
Фото: Илустрација ИН4С
У политичком позоришту Приштине, Аљбин Курти је ових дана поново заузео главну улогу — овога пута као срдачни домаћин на пријему у част америчког Дана независности. Иако су његови односи с Вашингтоном у најбољем случају шарени, а у реалности често затегнути, Курти није пропустио прилику да похвали „трајно пријатељство и заједничке вредности” са САД.
Међутим, политичка меморија јавности, бар оне која пажљиво прати међународне токове, много је дужа од једне прославе. Куртијево „пријатељство” са САД има више лица, зависно од тога ко седи у Белој кући и каква је атмосфера у Конгресу.
Још свеже памтимо када је, током мандата Доналда Трампа, био изразито резервисан, па и отворено критички настројен према америчким иницијативама — до те мере да је његова влада оборена након само педесет дана, управо због одбијања сарадње са САД око питања такси на српску робу. Ту краткотрајну владавину многи и данас зову „владом од педесет дана”.
Тек када је политичка клима у Вашингтону почела да се мења, Курти је показао нову флексибилност: сада је одједном Вашингтон најбољи пријатељ, а тзв. Косово „најпроамеричнија земља света”, како то тврди америчка отправница послова у Приштини, Ану Пратипати.
Чини се да Куртијева „доследност” има једну сигурну координату: усмерење по ветру. Како се политичке руже ветрова у САД окрећу, тако се мења и реторика у Приштини — од пркоса до панегирика.
Специјални изасланик бившег председника Трампа, Ричард Гренел, био је више него јасан: Курти је био против сваког предлога који је долазио из САД. Тешко је замислити да је особа која је била у самом врху америчке дипломатије погрешно протумачила ситуацију.
Јасно је: честитке, говори, пријеми и америчке заставе по улицама Приштине нису мерило искрености, већ алат за „поправљање утиска”. Сетимо се да у дипломатији — нарочито оној која нема пуну легитимност — симболика често гуши садржај.
