Kurti i američki Dan nezavisnosti: Stara škola političke gimnastike

U političkom pozorištu Prištine, Aljbin Kurti je ovih dana ponovo zauzeo glavnu ulogu — ovoga puta kao srdačni domaćin na prijemu u čast američkog Dana nezavisnosti. Iako su njegovi odnosi s Vašingtonom u najboljem slučaju šareni, a u realnosti često zategnuti, Kurti nije propustio priliku da pohvali „trajno prijateljstvo i zajedničke vrednosti” sa SAD.

Međutim, politička memorija javnosti, bar one koja pažljivo prati međunarodne tokove, mnogo je duža od jedne proslave. Kurtijevo „prijateljstvo” sa SAD ima više lica, zavisno od toga ko sedi u Beloj kući i kakva je atmosfera u Kongresu.

Još sveže pamtimo kada je, tokom mandata Donalda Trampa, bio izrazito rezervisan, pa i otvoreno kritički nastrojen prema američkim inicijativama — do te mere da je njegova vlada oborena nakon samo pedeset dana, upravo zbog odbijanja saradnje sa SAD oko pitanja taksi na srpsku robu. Tu kratkotrajnu vladavinu mnogi i danas zovu „vladom od pedeset dana”.

Tek kada je politička klima u Vašingtonu počela da se menja, Kurti je pokazao novu fleksibilnost: sada je odjednom Vašington najbolji prijatelj, a tzv. Kosovo „najproameričnija zemlja sveta”, kako to tvrdi američka otpravnica poslova u Prištini, Anu Pratipati.

Čini se da Kurtijeva „doslednost” ima jednu sigurnu koordinatu: usmerenje po vetru. Kako se političke ruže vetrova u SAD okreću, tako se menja i retorika u Prištini — od prkosa do panegirika.

Specijalni izaslanik bivšeg predsednika Trampa, Ričard Grenel, bio je više nego jasan: Kurti je bio protiv svakog predloga koji je dolazio iz SAD. Teško je zamisliti da je osoba koja je bila u samom vrhu američke diplomatije pogrešno protumačila situaciju.

Jasno je: čestitke, govori, prijemi i američke zastave po ulicama Prištine nisu merilo iskrenosti, već alat za „popravljanje utiska”. Setimo se da u diplomatiji — naročito onoj koja nema punu legitimnost — simbolika često guši sadržaj.