Традиционална књижевна манифестација Дани Његошеви, одржава се ове године по четрнаести пут. Књижевно друштво Његош (основано 2004. године), покретач је ове манифестације и најстарије књижевно удружење с именом великог пјесника, не само у Црној Гори, него на цијелом српском простору.
У понедјељак, 11. новембар у 12 часова у Народној библиотеци „Радосав Љумовић“ Подгорица одржаће се округли сто, на тему конфликти и могући излази.
(предлог основног текста који би био потписан од стране учесника, упућен медијима и државним институцијама)
Ради садашњости и будућности Црне Горе, као културни дјелатници, осјећамо обавезу да упозоримо, прије свега културну јавност, али и државне институције на следеће:
Подијељена Црна Гора, поткопава њену државност, историју, културу, једном ријечју – њен опстанак.
Ослонац подјеле Црне Горе, створен је политички наметнутом подјелом српског језика на два, што имплицира подјелу једног државотврног народа, на два, једне културе на двије, једне историје на двије.
Сви релевантни лингвистички стандарди не дају никакво оправдање стварању црногорског језика од истријски, културно и лингвистички утемељеног српског језика у Црној Гори.
Као прво – црногорски језик је антиисторијски, јер историјска и самостална Црна Гора, стајала је на српском језику и српској култури. А језик без своје историје, без својих дјела, не може да постане језик културе, ни конститутивни језик једне државе.
Наша животна збиља показује (три последња пописа), да црногорски језик, као службени, нема подршку у народу, без обзира на амбициозну и проблематичну државну подршку.
Српски језик у Црној Гори, без обизира на његову катастрофалну деградацију од стране државе – срозавањем његовог статуса до језика националних мањина, опстаје као, убједљиво већински језик у Црној Гори.
Посљедице овако програмски подијељене Црне Горе, у чијем је коријену подјела у језику, што ће рећи у духу, карактеру, поимању културе и културног насљеђа, имаће незаустављиво разорно дејство, ако се и на институционалном плану, не дође до бољих решења.
Сама чињеница, да је, црногорки језик – преименовани српски језик, и да нема природну подршку у народу (већ политички наметнуту), ствара базични конфлик у простору културе и уопше јавног живота, који исцрпљује Црну Гору, разара њену културну и духовну супстанцу.
Глобалистичка тенденција у свијету, убрзано гута мање језике и кутуре, зашто би Црна Гора доприносила свом убрзаном нестанку?!
Истрајавати на бесмисленој подјели Црне Горе, узрокованој подјелом у језику, јесте намјерно инсталирање бесмисла, као унутрашњег стања у културном, друштвеном и политичком животу Црне Горе.
Ова питања нијесу формална, већ егзистенцијлна, која се једнако тичу садашњости и будућности Црне Горе.
Оваква подјела Црне Горе, грађена је за вријеме тродеценијске диктатуре. Народ је гласањем збацио ту диктатуру, и дао шансу новим политичким елитама, да исправе посљедице насилног мијењана њеног културног кода.
Била би драстична иронија демократије, да нова, демократска власт, која је, народном одлуком, смијенила диктатуру, настави да одржава тековине диктатуре.
Књижевно друштво ЊЕГОШ, новембар, 2024.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Vučić se saoseća sa porodicama nastradalih
Кључна констатација која одаје дубину неразума сваке новоцрногорштине: убједљиво већински у Црној Гори јесте језик српске националне мањине!!!
Они који паламуде о постојању неког црногорског језика и идентитета, само су јеретичким папизмом и богоборним комунизмом
осакаћени и идентитетски поремећени умови, били они безбожни или унијатски Монтенегрини, милитантни србомрсци, или тзв. „православни“ грађанисти, новоцрногорски националисти, који су у сваком тренутку спремни да прећуте и избришу српско име своје светосавске, српскојезичне Мајке, Српске Цркве Православне у Црној Гори, по угледу на Украјинце.
… Kako moze da nestane crna gora sa crnogorskim jezikom…. Crna gora nestaje samo sa srbijncenjem…. Dusmani svega crnogorskoga …
Blago ti u pamet!