Култ Светог Саве у Дубровнику
Илустрација
Сликар Марко Мурат има један цртеж на којем су Свети Сава и Свети Влахо загрљени над Дубровником. У овом граду су пронађене и комедије о томе како су се Свети Сава и Свети Влахо, заштитник Дубровника, удружили против Светог Петра… Култ Светог Саве у Дубровнику 19. века веома је јак. Уопште, 19. век је век српства Дубровника, каже Ирена Арсић, професорка књижевности на Филозофском факултету у Нишу и ауторка књиге „Срби у Дубровнику” коју је објавила Задужбина Владете Јеротића у едицији „Стари Дубровник”. Књига је јуче представљена у Библиотеци града Београда.
„Како су наши људи долазили у Дубровник у 19. веку, позвали су 1829. православног попа Ђорђа Николајевића из Срема да буде учитељ њиховој деци и да оснује школу. Од тада па надаље Дубровчани се национално одређују, трагају за српским коренима, омађијани том лепотом и старином„, каже Ирена Арсић.
Међу Дубровчанима се, додаје, истиче круг Срба католика, интелектуалаца: Медо Пуцић, Матија Бан, Валтазар Богишић, Никша Гради, дум Иван Стојановић, Антун Фабрис, прва жена издавач Василија Лаиновић и многи други.
„Дубровачки 19. век је преовлађујући српски. Ту има много материјала за изучавање српског интелектуалног покрета, културе и књижевности јер је велики број зборника и стихова забележених на ћирилици. У другој половини 19. века новине излазе на ћирилици и латиници, као и књиге, у школи се уче оба писма. У књизи „Дубровачки Срби католици, истине и заблуде” Никола Тоља набраја 166 интелектуалаца Срба католика и каже да их међу свештенством има на десетине. Часописи „Срђ” и „Словинац” излазе на ћирилици и латиници. Да сада објавите чланке из тога времена, прогласили би вас националистом, јер су оштро писали о хрватству и српству Дубровника. Било је ту полемичног тона али су Хрвати били у мањини. Срби католици су били на власти у општини, владали су Дубровником„, каже.
Помиње три српске цркве у Дубровнику. Прво је подигнута Црква Светог Ђорђа 1790. на Посату, једна на Бонинову и Благовештанска у старом градском језгру. Све постоје и данас.
„Дубровчани су у Милешеви нашли калуђере како певају у славу Светог Саве и о томе је писано у дубровачкој књижевности. Антун Сасин је у делу „Разбоји од Турака” писао да је Турке гром погодио јер су спалили мошти Светог Саве… Постојало је у Дубровнику друштво „Слога”, радничко друштво, задруга „Српкиње Дубровника” које су за време Херцеговачког устанка делиле болеснима лекове. Ту се истакла добротворка Теодора Бошковић која се обраћала за помоћ имућним госпођама. Њена кућа данас је депаданс хотела „Хилтон” у Дубровнику„, помиње Ирена Арсић.
Медо Пуцић био је, додаје, истакнути историчар и преводилац, дум Иван Стојановић писац и вођа српске омладине, Матија Бан политичар и писац, Јовица Перовић архивар, аутор „Историје српске православне црквене општине ” која је остала у рукопису.
Kod Hrvata i Albanaca ne prolaze te vaše priče o kosovskoj devojci,jugovićima,obilićima,savi, i srbima katolicima.Fratri su spoznali na vrijeme vaše podle namjere, koje nikome nisu donijele dobro i u korijenu sasjekli vašu mitomaniju.Uspjeli ste omađijat, ucjenama, terorom, svakodnevnim ispiranjem mozga, od strane ovakvih kao Risto, katolicima, od Boke do Ulcinja da su srbi, iako nemaju nikakve veze sa Srbijancima.Gubite tlo pod nogama, ovo su vama posljednji trzaji u CG.
Prvu sliku Kosovke devojke(prema inspiracije iz istoimene narodne pesme) prvi je naslikao je hrvatski slikar Ferdo Kikerc 1879 u Zagrebu, gde je hrvatski izdavač dve godine ranije štampao knjigu narodnih pesama iz Kosovskog ciklusa. Hrvati i Šiptari su veštački narodi koji nikada nisu postojali. Šiptari su niz malih azijskih premena koja danas čine možda 5% sadašnjih Šuptara, naroda koji se sastoji 30% od islamiziranih Srba i ostalih muslimana zaostalih iza osmanskog carstva – čerkeza, aškalija, turaka, tatara itd.
Slično je i sa Hrvatima, veštački narod od 50% Srba katolika i katoličkih ostatka mađara, avara, nemaca. Prvi koktel je prihvatio identitet malih siptarskih plemena ali i jezik plemena severne Albanija dok su drugi prihvatili samo imaginarni hrvatski identitet a zadržali odnosno preuzeli srpski jezik.