Куда нас води вјештачка интелигенција: Да ли људи престају да размишљају?
1 min read
У вријеме када се све више људских одлука, радњи и мисли препушта машинама, поставља се кључно питање: да ли нас технолошки напредак, овај пут под маском вјештачке интелигенције, води ка напретку – или ка тихој, дигиталној деградацији човјека?
Западни свијет, упрегнут у трку технолошке супериорности, изгледа више вјерује у моћ алгоритма него у дух човјека. Глобалне корпорације, од Силиконске долине до Пекинга, обећавају свијет у којем ће машине „знати боље“ шта нам треба, како се осјећамо, па чак и шта да мислимо. У том „новом свијету“ човјек више није носилац мисли и смисла – он постаје потрошач података, зависник од уређаја, аутоматизовани роб сопствене удобности.
Вјештачка интелигенција не долази сама – с њом долази и опасност да престанемо размишљати. Зашто размишљати када „паметни телефон“ већ зна одговор? Зашто учити кад ChatGPT може све написати за вас? Зашто постављати питања – ако се одговор већ сервира у првих пет резултата на Google-у?
Проблем није у алату – него у човјеку који му се клања
Као и свака технологија, вјештачка интелигенција је алат. Али је опасан кад га користе људи који су заборавили ко су, одакле су и чему теже. Када народ изгуби осјећај за историју, традицију, културу и вриједности – он постаје лак плен за сваку нову „револуцију“ која се нуди у паковању прогреса.
ИИ не тражи од човјека да размишља – напротив, она га навикава на мисаони комфор, на унапред припремљене закључке. Политичка коректност, идеолошка цензура и технолошка зависност иду руку под руку. Већ сада, алгоритми одређују шта је „истина“, а шта није. Они који мисле другачије, бивају „искључени“, „означени“ или „непрепоручени“.
Гдје је у свему томе слободан човјек?
Умјесто да се користи као средство за ослобађање човјека, ВИ се претвара у механизам социјалног инжењеринга. Умјесто истине – добијамо „тачне информације“. Умјесто мишљења – добијамо „препоруке“. Умјесто слободе – добијамо праћење. И тако човјек, који је некад био мјера свега, постаје број у систему.
Посебно је трагично што се овај процес дешава у друштвима која већ годинама трпе културну и духовну колонизацију. Народ без језика, без школе, без слободних медија, сада добија и „интелигентне машине“ које ће мислити умјесто њега. Кад изгубиш способност да мислиш – лако изгубиш и способност да се бориш.
