• Друштво

Куда нас води аутопут: 100 милиона изгубљено покрај друма

1 min read

6 година ‎ ИН4С

Непуних сто дана пред истек (првог) званичног рока за завршетак тзв. приоритетне дионице аутопута Бар – Бољаре, министар саобраћаја Осман Нурковић потврдио је да требамо вјеровати својим очима: цеста од Смоковца до Матешева неће бити завршена ове, него тек у другој половини наредне године

Градилиште аутопута

Непуних сто дана пред истек (првог) званичног рока за завршетак тзв. приоритетне дионице аутопута Бар – Бољаре, министар саобраћаја Осман Нурковић потврдио је да требамо вјеровати својим очима: цеста од Смоковца до Матешева неће бити завршена ове, него тек у другој половини наредне године.

,,Очекујемо да то (крај радова на дионици Смоковац – Матешево, прим. а.) буде 2020. година, негдје половина, можда август, крајњи рок септембар – ради сваке сигурности. Водимо рачуна о томе да нам је квалитет на првом мјесту. Заиста нам је ту нулта толеранција…“, готово па нам се похвалио министар Нурковић, објашњавајући да су, уз „квалитет на првом мјесту“, на пробијање планираног рока завршетка радова за неких 30 – 40 одсто, највише утицали „накнадни, непредвиђени радови“.

Заиста, ко је још давне 2014. године, када су са кинеским државним компанијама и банкама уговарани радови и кредит тежак скоро милијарду којим ће исти бити плаћени, могао планирати да се дуж будућег аутопута мора градити расвјета, те да уз струју планирани инфраструктурни објекат треба и воду.

Из данашње перспективе чини се како су надлежни за градњу аутопута највише изненађени сазнањем да планирана дионица, да би била у функцији, захтијева и приступне путеве, макар у почетној и крајњој тачки. Зато нијесу планирали њихову изградну, али ни експропријацију земљишта преко кога че те „повезнице“ прелазити.

Накнадна памет захтијева, показало се, и додатно вријеме и трошкове. Иако о томе нерадо говори, Влада полако предузима неопходне кораке како би приоритетна дионица једног дана, ипак, била стављена у нормалну функцију.

Без много помпе, Влада је на једној од претходних сједница усвојила план рада Монтепута за ову годину. А у њему је планирано задужење од 31,6 милиона евра „за изградњу система трајног напајања електричном енергијом аутопута“. Према информацијама Монитора у Монтепуту су већ предузете конкретне активности како би им тражени кредит био што прије на располагању.

Шта то кредитно оптерећење значи за државну компанију препознату, највише, по наплати путарине на тунелу Созина? О томе говори податак да су овогодишњи приходи Монтепута планирани на 8,3 милиона (1,5 милиона еура мање него прошле године) док је очекивана добит око 400 хиљада еура. Према томе, преузети кредит биће тежак приближно четири годишња буџета (прихода) односно 80 (ово)годишњих профита.

Посао додијељен Монтепуту представља, опет, мање од половине „непредвиђених“ додатних радова на дионици Смоковац – Матешево. Остатак Влада Душка Марковића покушава уговорити са постојећим извођачем – кинеском компанијом ЦРБЦ.

Најављујући да ће тај посао, у виду анекса постојећег уговора, бити завршен до 21. маја – некадашњег рока за завршетак свих радова и пуштање 42 километра првог црногорског аутопута у свакодневни рад, из Владе нам откривају још једну необичну информацију.

Након 45 мјесеци званичне градње и непуна три мјесеца прије планираног окончања радова, још увијек не постоји главни пројекат за дионицу Смоковац – Матешево. Тај документ ће бити комплетиран до краја марта, најављују извршне власти уз напомену да је до сада Главни пројекат завршен „у проценту од 98 одсто“. Да ли та два одсто која тек треба да се ураде крију још некакве „накнадне и непредвиђене радове“?

То је питање у овом тренутку излишно и постављати. Они који знају принуђени су да ћуте, а онима који о томе говоре не можемо више вјеровати на ријеч.

Вратимо се, зато, анексу уговора о изградњи приоритетне дионице који припремају Влада и ЦРБЦ. Он је „практично“ у завршној фази, најављује министар Нурковић „очекујемо ових дана да добијемо коначно одобрење, односно образложење сваке ставке из тог анекса, понуде извођача и да ћемо врло брзо потписати анекс уговора“.

Он најављује да ће додатни радови који се уговарају са Кинезима коштати неких 50 милиона евра. Уз послове и трошкове пребачене на Монтепут, то би све скупа носило додатних 80-81 милион евра, или десет посто првобитно уговорене цијене. „То је оних 10 одсто уговором предвиђено за непредвиђене, неуговорене радове”, напомиње министар, покушавајући да и себе и друге убиједи како све то иде према унапријед зацртаном плану.

Из Владе, примјетно је, нико више не помиње обавезу извођача из Кине да плати пенале за свако кашњење радова. То и не треба да чуди знамо ли да су нама и нашим властима требале двије и по године да схватимо како не знамо гдје почиње, а гдје се завршава наш посао стољећа, односно приоритетна дионица аутопута.

,,Дилема је да ли је петља уговорена обавеза или не”, признао је министар саобраћаја Осман Нурковић почетком прошле године, након што је његов претходник на челу Министарства саобраћаја Иван Брајовић покушао да демантује наводе медија да градња петље (укрштања) у којој ће, наводно, да се споје два аутопута (Бар – Бољаре и Јадранско-јонски аутопут) и магистрални пут Подгорица –Колашин није дио уговореног посла са ЦРБЦ и Ексим банком.

„Било би незамисливо да главни град буде без прикључка на аутопут”, чудио се као Брајовић, све нас подучавајући: „У потпуности је нетачан навод да Пројектним задатком инвеститора није уврштена петља Смоковац.

Управо супротно, Пројектним задатком је предвиђена обавеза да се пројектује петља Смоковац са свим припадајућим елементима”.
Свима који умију да читају и то је било довољно да схвате како изградња тог дијела аутопута није уговорена.

Чувајући образ коалиционим партнерима без чије подршке нема потребну већину, у причу има-нема петље укључио се и премијер Марковић. „Неспорно је да је уговорена израда пројекта те петље, али постоје различита тумачења да ли из уговора произилази и обавеза кинеске компаније ЦРБЦ да израде петљу.

Они мисле да то није предвиђено, ми мислимо да јесте”. Онда су ствари стављене на своје мјесто. И Влада је кренула у потрагу за начином на који ће најефикасније прикрити додатне трошкове.

Да смо, рецимо, ми у Црној Гори усвојили пословне манире владајуће породице ми бисмо наглас поставили питање изгубљене добити за вријеме продужења рока градње. Претпостављени број возила дневно (макар двије љетње сезоне) пута опројектована цијена путарине.

Минус трошкови… На исти начин на који је то питање поставио овдашњи бизнисмен коме је потом Влада, под командом његовог рођеног брата, исплатила десетак милиона евра, поред осталог и на име „неостварене добити“.

Умјесто тога свједочићемо покушају владајуће коалиције да и овај свој пораз преокрену у предност. Предизборну. Истина је да министар Нурковић свако мало помјера замишљени рок за завршетак дионице на којој, до данас, није стављен ни метар асфалта.

Тако смо кренули од нареченог 21. маја 2019, па преко краја ове године и наредног Дана независности стигли до септембра 2020. Остане ли на томе, могло би се десити да се свечаност пуштања у рад дионице Смоковац – Матешево преклопи са наредном предизборном кампањом. Под условом да се градња пута додатно не отегне, а мандат актуелних власти принудно не скрати.

Извор: Монитор

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: