Има ли Црна Гора своју „фармацеутску мафију“ (2): Власник „Глосарија“ кум Катнића

У Црној Гори је,  до 90-тих године прошлог вијека било више десетина веледрогерија – увозника и дистрибутера љекова у Црној Гори, да би након тога фирма „Глосариј“, протежирана од власти, безмало постала монополиста.

Како је порталу ИН4С саопштено из Фонда за здравствено осигурање Црне Горе, у буџету за текућу годину за љекове и остала медицинска средства опредијељено је 72,5 милиона евра.

Према нашим сазнањима, „Глосариј“ и „Фармегра“ контролишу чак 80 одсто тржишта љекова у Црној Гори.

Својевремено су егзистирали и „мали“ апотекари који су набављали љекове од тих веледрогерија, али су могли да увозе љекове и самостално, што је за резултат имало уравнотежене цијене љекова у читавом региону.

Паралелно са увођењем вишепартизма у Црној Гори долази до промјене законских рјешења, па се тако прописује да тзв. „мали“ апотекари могу да увозе љекове само од веледрогерија у Црној Гори.

Овакав законски оквир ишао је на руку привилегованим веледрогеријама, које су потпуно поклопиле тржиште љекова. Временом су моћни фармацеутски лобији гасили једну по једну веледрогерије, тако да  данас безмало имамо готово апсолутни монопол за увоз и дистрибуцију љекова и медицинских средстава, гдје доминирају „Глосари“ и „Фармегра“.

Сви остали присутни су са малим, готово занемарљивим удјелом на тржишту.

У пракси десило се да су све раније веледрогерије усисане од стране ове двије моћне компаније, а неке су се саме угасиле у суровој борби са монополистима.

Према нашим сазнањима, у Црној Гори има око 350 апотека, од чега 300 у приватном, а 50 у државном власништву.

Оснивач „Глосарија“ је Бранислав Брано Мартиновић, кум главног специјалног тужиоца Миливоја Катнића.

Мартиновић је бивши директор Бајфарма, компаније коју је водио Олег Обрадовић, некадашњи предсједник Одбора Прве банке браће Ђукановић и један од главних актера афере Телеком.

Осим компанија „Глосариј“ и „Глосариј ЦД“, Мартиновић је на истој адреси (Воисављевића у Подгорици) је посједовао још двије фирме сличног назива које се баве љековима. Према подацима ЦРПС, “Глосариј  ПХ” је регистрована 2013. године, а ликвидирана наредне године.

Ту је компанију основала фирма “Глосариј”, а извршни директор био је син власника „Глосарија“ Милош Мартиновић. Још једну фирму  “Глосариј М”, чија је дјелатност такође трговина на велико фармацеутским прозводима, основао је такође Мартиновићев “Глосариј” крајем 2012. године. Њен извршни директор био је други син власника Горан Мартиновић. И та фирма је ликвидирана 2014.

Име Мартиновића довођено је и у везу са шверцом нелегалних цитостатика из Италије у Црну Гору.

Скупоцени цитостатици су постали неисправни пошто су изгубили дејство у додиру са ваздухом приликом препакивања. Међутим, уз велике новчане накнаде, нашли су се и на тржишту у Црној Гори. Према писању италијанских медија, новац је уплаћиван са рачуна једне црногорске фармацеутске компаније, чије име није споменуто, али је Мартиновић овим поводом дао узјаву Тужилаштву.

Према нашим сазнањима, „Глосариј“ има привилеговану позицију, посебно када су у питању набавке Клиничког центра Црне Горе.

Тако само Клиника за онкологију и радиологију годишње за љекове троши око 12 милиона евра, а „Глосариј“ учествује са 85 одсто у том колачу.

Из Клиничног центра Црне Горе нијесмо добили одговоре на наша питања – колико средстава КЦЦГ годишње троши на набавку љекова и медицинских средстава и опреме, као и колико новца Клиника за онкологију и радиологију годишње издава за љекове и медицинска средстав и ко су, процентуално, главни снабдјевачи.

Питања су на званични мејл КЦЦГ послата у два наврата – 7 и 26. фебруара, али одговора није било.

Пословне „везе“ „Глосарија“ и Клиничког центра Црне Горе посебно се вежу за име др Милана Мијовића, који се својевремено налазио на челу КЦЦГ. Он је, према нашим сазнањима, протежирао „Глосариј“.

Мијовић потом одлази у Србију и постаје директор „Медигруп“ из Београда, који шири послове и у Црној Гори, а за ту потребу изнајмљује пословни простор од никог другог до Теамедике у Подгорици.

Иначе, Мијовић је бивши љекар Кошаркашког клуба „Будућност“ и кошаркашке репрезентације Црне Горе. Јавности је познато да Мило Ђукановић и њему блиске особе у потпуности контролишу све што се дешава када си тимови и све око њих у питању.

Из Агенције за љекове и медицинска средства (ЦАЛИМС) порталу ИН4С је саопштено да тренутно у Црној Гори дозволу за промет на велико посједује 28 веледрогерија.

Из те установе, међутим, нијесу одговорили на питање о процентуалном учешћу веледрогерија на црногорском тржишту љекова, позивајући се на Закон о љековима.

– Веледрогерије једном годишње подносе извјештаје Агенцији о укупној вриједности извшене продаје свих љекова, као и обиму продаје за све појединачне љекове. На основу члана 107 Закона, такви извјештаји веледрогерија представљају пословну тајну, а јавности су доступни подаци о укупној продаји у Црној Гори, које обради Агенција, саопштено је из ЦАЛИМС.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: