Куд ћете такви у Европу? Како је то кад вас воде незналице – експеримент Црне Горе
1 min read
У Црној Гори смо данас препуни “европских” странака – и у називу и у програму. Иако нисмо члан Европске уније, заставе ЕУ и Црне Горе загрљене стоје на сваком државном догађају, као симбол тобожњег европског пута. Али исти ти велики “еуропејци” и прозападни политичари, који се куне у демократију и европске вриједности, у исто вријеме су и велики комунисти. Вјероватно, у очима Европљана и Американаца, то је најбољи доказ нашег колективног лудила – да истовремено глумимо да идемо ка Бриселу, а славимо идеологију коју савремени и слободни свијет одавно сматра једним од најгорих облика владавине.
И сад, у таквој Црној Гори, миче се споменик човјеку Павлу Ђуришићу – који је страдао у усташком логору – док се у исто вријеме Хрватима, који сад већ јавно и без задршке исказују фашистичке и усташке ставове, поклања Дом културе у Tивту, дијели спомен-плоча у Морињу и пружају дипломатски осмјеси.
Да ствар буде компликованија за наше „мудре главе“ које су се смјестиле у посланичке клупе, на српском гробљу у Либертyвиллеу, Иллиноис, од 1993. године стоји споменик Павлу Ђуришићу – јасно документован у историографским изворима, видљив, доступан и познат јавности. Зашто Американци нису тражили уклањање споменика? Зато што за почетак није чак ни једини, у САД можете наћи и споменик напримјер Дражи Михаиловићу и Момчилу Ђујићу. Али и зато што је напримјер амерички предсједник Хари Труман 29. марта 1948. године постхумно одликовао Драгољуба Дражу Михаиловића највишим америчким одликовањем за странце – Орденом Легије заслуга (Legion of Merit). Ово одликовање је дуго било чувано у Националном архиву САД, а тек касније је предато Михаиловићевој ћерки. Дакле, Американцима је јасно, иако нашим главарима није, да четници нису никакав фашистички покрет. Додуше, да би се дошло до тог закључка ваљда треба имати нешто мало и памети и отворити некад бар страницу Википедије, ако је књига већ превише гломазна.
Јасно је и напримјeр Канађанима, који нису дизали споменике фашистима, али имају споменик подигнут Дражи.
Американци немају, гле чуда, никакве споменике посвећене усташама. Додуше, имају Меморијални музеј Холокауста Сједињених Америчких Држава који садржи фотографије и документе који приказују усташке чланове у концентрационом логору Јасеновац, као и њихово понашање према затвореницима.
Kada će Manda i poslanici u Skupštini Montenegra da izglasaju da pripadamo rimokatoličkkoj veri? To je prvi korak ka EU.
Nece se na to dugo cekati.
Odavno se na tome radi
Njihov i neciji plan je da se
Demografska slika CG promeni
U sledecih 25 godina.
Dokazi su ivdljivi i svakome jSni ko ima nokat pameti u glavu.
A kakva je politika Kolektivnog Zapada pokazuju dogadjaji od Opijumskim ratova do Aparheida u Juznoj Africi,
Od zatiranja Aboridžina i Indijanaca do Napoleona i Hitlera i tri Revolucije u jednom veku u Rusiji.
Jos od Krstaskih ratova politika pokoravanja Briskog Istoka u koji po njima pripada i Balkan.
Od stipendija Fulbright scholarship i Cecil Rhodes scholarship gde nasi mladi odu kao nasa nada a vrate se kao njihovi Janičari.
Sta smo mi uspeli, uspeli smo da nemamo sankcije Zapada kakve ima Rusija, a jedino gore od sankcija je rat.
Одличан текст, ниједан нормалан, правдољубив и истинољубив човјек не би се постидио да га потпише. Само желим да дам једну сугестију аутору, ово:
„Вјероватно, у очима Европљана и Американаца, то је најбољи доказ нашег колективног лудила – да истовремено глумимо да идемо ка Бриселу, а славимо идеологију коју савремени и слободни свијет одавно сматра једним од најгорих облика владавине.“
Молим вас, не говорите у првом лицу множине. То није наше лудило, него њихово. Нити ми славимо ту зликовачку идеологију, славе је они. А ми и они нисмо исто. Ни по чему.