Krvave mrlje na plaštu kraljičinog viteza

„Toni Bler će dobiti titulu viteza. Kraljevsko obrazloženje neće spomenuti laži i smrt stotine hiljada muškaraca, žena i dece. U međuvremenu, Džulijan Asanž čeka da ga pošalju u neku rupetinu u Americi zato što je razotkrio ratne zločine. Srećan jubilej.” Ovo je stav Džona Pildžera, dokumentariste i borca za ljudska prava, s kojim se slažu mnogi Britanci i milion i po potpisnika peticije organizovane još u januaru, kad se saznalo da je kraljica odlučila da ove godine vitešku titulu dodeli bivšem britanskom premijeru. Kritike javnosti da Bler „nije vitez već ratni zločinac” (ponajviše zbog odluke da Britaniju uvede u rat u Iraku) nisu sprečile da se on domogne najvišeg stepenika u tamošnjem klasnom društvu, dostupnog onima koji se nisu rodili kao aristokrate. Dok je bivši laburistički premijer paradirao na tradicionalnoj ceremoniji prijema na Dan podvezice, 13. juna u kapeli Svetog Đorđa u Vindzoru, zabeleženi su protesti na ulicama, a pažnju medija skrenulo je to što su okupljeni, među kojima su bili i članovi porodica vojnika poginulih u Iraku, skandirali: „Bler je ratni zločinac.”

Ipak, Bler je postao vitez Reda podvezice i član ekskluzivne dvadeset četvorke, kojoj pripadaju i supruga princa Čarlsa i vojvotkinja od Kornvola Kamila i baronesa Ejmos, bivša generalna podsekretarka UN, veteran laburističkog pokreta i prva crnkinja s ovim odličjem. Reč je o najstarijem odlikovanju i trećem najznačajnijem, posle Viktorijinog i Đorđevog krsta. Ustanovio ga je engleski kralj Edvard Treći. Broj članova je ograničen, pa se imenovanja novih vitezova ne organizuju svake godine. Imena novih vitezova Reda podvezice tradicionalno se objavljuju 23. aprila, na dan Svetog Đorđa, zaštitnika Engleske, pa je britanska javnost ostala zatečena jer je odluka ove godine izuzetno obznanjena uz tradicionalnu novogodišnju listu odlikovanih Britanaca.

Ser Toni nije jedini premijer ni laburista koji se odlaskom iz zdanja u Dauning stritu broj deset vinuo u red vitezova. Harold Vilson, takođe laburista, postao je član Reda podvezice po odlasku s dužnosti 1976. godine. Margaret Tačer čekala je na odlikovanje nekoliko godina, kao i Džon Mejdžor.

Bler se najduže načekao, ali je dočekao da postane vitez, što mu neće oprostiti potpisnici pomenute peticije, koji tvrde da će poslednji atom snage uložiti da mu se titula oduzme. Mnogi među njima nazivaju ga plaćenikom. Zameraju mu, osim ratova, i to da je, pružajući savete „liderima zemalja u kojima nema demokratije” obezbedio premijersku fotelju, te da je, gazeći po ugledu svoje zemlje jurio za novcem. Nisu zaboravili da je po isteku premijerskog mandata svoj uticaj utopio u pet miliona funti godišnje vredan angažman pružanja savetodavnih usluga predsedniku Kazahstana Nursultanu Nazarbajevu, u Britaniji poznatom kao „jedan od pet najgorih svetskih diktatora”.

Sliku o Bleru neće oprati kraljičino „pomazanje” u očima onih koji kažu da je, ne jednom, nego četiri puta, uveo Britaniju u rat, nabrajajući – Sijera Leone, Kosovo, Avganistan i Irak. Posebno im smeta irački pečat, od kada je izveštaj Čilkotove parlamentarne komisije (formirane posle povlačenja britanskih trupa iz Iraka u julu 2009, na čijem čelu je bio ugledni pravnik ser Džon Čilkot) utvrdio da je zarad svoje odanosti nekadašnjem američkom predsedniku Džordžu Bušu prevario britansku javnost tvrdeći da Irak poseduje naoružanje za masovno uništenje, posle čega je London uleteo u rat protiv Sadama Huseina. Tada je i aktuelni premijer Boris Džonson, a u to vreme gradonačelnik Londona, tvrdio da je Toni Bler lud i da mu je potrebna „profesionalna psihijatrijska pomoć” jer odbija da prizna činjenicu da je američko-britanska invazija na Irak direktno uzrokovala današnje krvoproliće i divljanje džihadista u toj zemlji. Na društvenim mrežama ovih dana osvežene su fotografije terorističkih napada, kao i protesta na ulicama Londona kad su građani nosili masku s likom Tonija Blera čije su ruke ogrezle u krvi. Mnogi se ne libe da kažu da je vitez Bler postao tamna mrlja i na goblenu kraljičinog platinastog jubileja.

Ljiljana Vujić/Politika

Pročitajte JOŠ:

Vulin o Šarpingu: Nema te sile koja ga može učiniti časnim, baš kao što nema laži koja može opravdati bombardovanje Srbije