„Krv, znoj i suze“

Autor: Dragan R. Mlađenović, NAUKA I KULTURA, sreda, 15.02.2023.

Vinston Čerčil (Sir Winston Leonard Spencer Churchill, 1874–1965) je za predsednika vlade Britanske imperije izabran u proleće 1940. kada se Drugi svetski rat već prilično zahuktao. U svom prvom obraćanju naciji 13. maja 1940. u Donjem domu Britanskog parlamenta, novi premijer se u stilu najboljih starih besednika obratio podanicima Imperije izrekavši gorku rečenicu za pamćenje:

„I have nothing to offer but blood, toil, tears and sweat!“ („Nemam šta da ponudim osim krvi, napora, suza i znoja!“) Kao odličan poznavalac svetske istorije, u čijem se vrtlogu sticajem okolnosti i sam našao, Čerčil je zapravo parafrazirao misao i poruku nadahnutih besednika daleke i bliže prošlosti.

U Starom veku pesničku metaforu „krv, znoj i suze“ (lat. „sanguis, sudor et lacrimae“) u opisu posledica narodnih buna i ratnih meteža koriste slavni rimski advokat i besednik Marko Kikeron (Marcus Tullius Cicero, 106–43. pre Hr.) i istoričar Tit Livije (Titus Livius, 59. pre Hr. – 17. posle Hr.), autor čuvene istorije Rima „Od osnivanja Grada“, (lat. „Ab Urbe Condita“).
Anglikanski pastor i renesansni pesnik Džon Don (John Donne, 1572–1631) u zbirci „Sveti soneti“ („Holly Sonnets“, 1611) poručuje: „…mollifie it with thy teares, or sweat, or blood” („…ublaži to svojim suzama, ili znojem, ili krvlju“).

Engleski romantičarski pesnik Džordž Bajron (Lord George Gordon Byron, 1788–1824) metež Grčkog nacionalnog ustanka, u čijem se vrtlogu našao 1823. godine, opisuje rečima: „Blood, sweat, and tear–wrung millions!“ („Krv, znoj i milioni u suzama!“, „The Age of Bronze“, „Bronzano doba“, 1823, stih 14).
Đuzepe Garibaldi (Giuseppe Garibaldi, 1807–82) je svoje revolucionarne dobrovoljce okupio u opsednutom Rimu radi odbrane od francuske vojske Napoleona Trećeg (Napoleon III, 1808–73). Garibaldi je 02. jula 1849, uoči odlučujuće bitke za odbranu Rima, svoju vojsku sokolio sledećim rečima: „Chi vuol continuare la guerra contro lo straniero, venga con me. Non offro né paga, né quartiere, né provvigioni, non ozi molli; offro fame, sete, marce forzate, battaglie e morte. Acqua e pane quando se ne avrà.“ („Svi koji hoće da nastave rat protiv neprijatelja, neka mi se pridruže. Ne nudim ni platu, ni smeštaj, ni hranu, ni otpust; nudim glad, žeđ, usiljene marševe, bitke i smrt. Vode i hleba kad bude.“)
Istorija nam kao „učiteljica života“ daje bezbrojne primere da su ustanke, ratove i revolucije dizali razbarušeni pesnici, vodili hladnokrvni političari i oficiri, a okončavali ravnodušni grobari. Nijedna pobeda nije ostvarena, niti je sloboda osvojena bez KRVI, ZNOJA I SUZA, GLADI, ŽEĐI I – SMRTI!
Mudri Vladika Njegoš (1813–51) nas je u svom veličanstvenom spevu „Gorski vijenac“ (1847) opominjao da VASKRSENJA NE BIVA BEZ SMRTI!

Postoje i izuzeci

Prvi – Kneževina Albanija, osnovana 29. jula 1913. godine na srpskoj i grčkoj zemlji voljom šest tadašnjih velikih zapadnih sila. Njeni građani su dobili državu BEZ PROLIVANJA KRVI, ZNOJA I SUZA.
Drugi – raspadom Kraljevine Jugoslavije sa tri konstitutivna naroda (Srbi, Hrvati i Slovenci), a voljom istih velikih sila, 29. novembra 1943. je u Jajcu (tada na teritoriji Neovisne države Hrvatske) odlučeno da se usitnjavanjem i čerupanjem srpskog etničkog korpusa stvore još tri „južnoslovenska“ naroda (Makedonci, Crnogorci i Bošnjaci). Svi su oni dobili „nacionalne“ države BEZ PROLIVANJA KRVI, ZNOJA I SUZA.