„Крв, зној и сузе“
1 min read
Аутор: Драган Р. Млађеновић, НАУКА И КУЛТУРА, среда, 15.02.2023.
Винстон Черчил (Sir Winston Leonard Spencer Churchill, 1874–1965) је за председника владе Британске империје изабран у пролеће 1940. када се Други светски рат већ прилично захуктао. У свом првом обраћању нацији 13. маја 1940. у Доњем дому Британског парламента, нови премијер се у стилу најбољих старих беседника обратио поданицима Империје изрекавши горку реченицу за памћење:
„I have nothing to offer but blood, toil, tears and sweat!“ („Немам шта да понудим осим крви, напора, суза и зноја!“) Као одличан познавалац светске историје, у чијем се вртлогу стицајем околности и сам нашао, Черчил је заправо парафразирао мисао и поруку надахнутих беседника далеке и ближе прошлости.
У Старом веку песничку метафору „крв, зној и сузе“ (лат. „sanguis, sudor et lacrimae“) у опису последица народних буна и ратних метежа користе славни римски адвокат и беседник Марко Кикерон (Marcus Tullius Cicero, 106–43. пре Хр.) и историчар Тит Ливије (Titus Livius, 59. пре Хр. – 17. после Хр.), аутор чувене историје Рима „Од оснивања Града“, (лат. „Ab Urbe Condita“).
Англикански пастор и ренесансни песник Џон Дoн (John Donne, 1572–1631) у збирци „Свети сонети“ („Holly Sonnets“, 1611) поручује: „…mollifie it with thy teares, or sweat, or blood” („…ублажи то својим сузама, или знојем, или крвљу“).
Енглески романтичарски песник Џорџ Бајрон (Lord George Gordon Byron, 1788–1824) метеж Грчког националног устанка, у чијем се вртлогу нашао 1823. године, описује речима: „Blood, sweat, and tear–wrung millions!“ („Крв, зној и милиони у сузама!“, „The Age of Bronze“, „Бронзано доба“, 1823, стих 14).
Ђузепе Гарибалди (Giuseppe Garibaldi, 1807–82) је своје револуционарне добровољце окупио у опседнутом Риму ради одбране од француске војске Наполеона Трећег (Napoleon III, 1808–73). Гарибалди је 02. јула 1849, уочи одлучујуће битке за одбрану Рима, своју војску соколио следећим речима: „Chi vuol continuare la guerra contro lo straniero, venga con me. Non offro né paga, né quartiere, né provvigioni, non ozi molli; offro fame, sete, marce forzate, battaglie e morte. Acqua e pane quando se ne avrà.“ („Сви који хоће да наставе рат против непријатеља, нека ми се придруже. Не нудим ни плату, ни смештај, ни храну, ни отпуст; нудим глад, жеђ, усиљене маршеве, битке и смрт. Воде и хлеба кад буде.“)
Историја нам као „учитељица живота“ даје безбројне примере да су устанке, ратове и револуције дизали разбарушени песници, водили хладнокрвни политичари и официри, а окончавали равнодушни гробари. Ниједна победа није остварена, нити је слобода освојена без КРВИ, ЗНОЈА И СУЗА, ГЛАДИ, ЖЕЂИ И – СМРТИ!
Мудри Владика Његош (1813–51) нас је у свом величанственом спеву „Горски вијенац“ (1847) опомињао да ВАСКРСЕЊА НЕ БИВА БЕЗ СМРТИ!
Постоје и изузеци
Први – Кнежевина Албанија, основана 29. јула 1913. године на српској и грчкој земљи вољом шест тадашњих великих западних сила. Њени грађани су добили државу БЕЗ ПРОЛИВАЊА КРВИ, ЗНОЈА И СУЗА.
Други – распадом Краљевине Југославије са три конститутивна народа (Срби, Хрвати и Словенци), а вољом истих великих сила, 29. новембра 1943. је у Јајцу (тада на територији Неовисне државе Хрватске) одлучено да се уситњавањем и черупањем српског етничког корпуса створе још три „јужнословенска“ народа (Македонци, Црногорци и Бошњаци). Сви су они добили „националне“ државе БЕЗ ПРОЛИВАЊА КРВИ, ЗНОЈА И СУЗА.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
