Крушевачка ковид болница: Непрестана борба за живот, на одељењима тренутно се налази 230 пацијената
1 min read
Илустрација (Фото Д. Миловановић)
Ковид болница у Крушевцу је место непрестане борбе за живот сваког пацијента. Овде тренутно има 230 заражених, а већина је прикључена на апарате који им олакшавају дисање. Борба за ваздух непрестано траје. Новооболели пристижу из свих крајева наше земље, углавном је реч о пацијентима који имају полутешку или тешку клиничку слику болести изазване вирусом корона. Гледано изблиза, посебно у црвеној зони, све изгледа потресно и забрињавајуће.
Први утисак дописника „Политике” приликом обиласка ове болнице, нарочито одељења где су смештени најтежи случајеви, је велика позитивна енергија запослених. Иако су, како кажу, на измаку снаге, поред кревета пацијената непрестано неко од њих бди. Медицинари кажу да је ситуација сада можда и гора него у децембру прошле године, када је регистровано највише оболелих. Главни међу њима, који води непрестану борбу да нешто не измакне контроли је др Владан Цветановић, координатор болнице.
– Епидемиолошка ситуација је по мом мишљењу тежа него што је била у децембру зато што је клиничка слика хоспитализованих пацијената тежа, јављају се, најчешће, сувише касно. Већина заражених је старијег животног доба, а начини разболевања су више него очигледни: воде преко млађих људи који су социјално-друштвено активни упркос свим мерама. Па чак и сада кад су мере на снази корона журке не престају – каже др Цветановић додајући да не може да схвати суграђане који не поштују епидемиолошке мере.
Млади лекар Никола Петровић је у ковид болници од њеног отварања. Много тога је прошао до сада, али каже да му је најтеже било искуство са пацијентом на самрти који је имао посебан захтев.
– Човек је на самрти и ви знате да више ништа не можете да учините. Његова молба била је да позовем телефоном његову породицу како би упутио последње речи. Те речи ћу памтити заувек – каже др Петровић.
Др Николи Трајковићу, анестетичару клиничког центра Ниш, који је такође у ковид болници, јуче је била необична годишњица – прошло је тачно годину дана од када је обукао први пут скафандер.
– Радим на пословима анестетичара – реанимацију, интубацију и комплетну логистику. Са скафандерима смо се већ саживели. На почетку је било доста тешко, напорно, доста труда, рада, зноја. Али се временом човек навикне на то – каже др Трајковић.