• Наша Србија

Кркобабић: Здравица је ту да помири, уједини и осоколи

1 min read

5 сати ‎ ИН4С

Септембар на Михољским  сусретима села почео у знаку здравица и извика

„Здравичарска традиција је један од најлепших симбола идентитета српског села. Здравице су више од обичаја — то су свечани тренуци када се речју, песмом и жељом за добробит изражавало заједништво и срећа. Здравица је ту да помири, уједини и осоколи“, поручио је министар за бригу о селу Милан Кркобабић након прошлонедељних Михољских сусрета села одржаних у селима широм Србије, на којима је управо ова баштина била у центру пажње.

Програм у селу Косатица код Пријепоља отворио је здравичар Миланко Миња Матовић:

„Где се браћа с песмом дозивала, здравица се увек казивала. Здравица се здравила кад се слава славила, кад се кућа правила, кад се жита сијала, кад се љетина сабирала, кад се ливада са мобом косила и кад се ђевојка просила.“

И Михољске сусрете у Реснику код Сокобање зачинио је здравичар Светислав Вељковић. Како каже, од малена сакупља и воли ове народне беседе.

„Слушао сам их још као мали од старих у свом селу. А касније сам почео и сам да их пишем и казујем. Као члан КУД, на крају сваког наступа волим да одржим здравицу, а сматрам их једним од најлепших дарова наше традиције које не смемо да заборавимо“.

Многобројни посетиоци Михољских сусрета у селима ових општина уживали су и у гусларским причама, извођењима трубача и бројних певачких група, фрулаша, виолиниста, као и у наступу рецитатора и певача севдалинки.

Посебно посећена била су такмичења за најбољу домаћу ракију од дивље крушке, као и спортски део програма који ни киша није омела. Наоштрени „вишебојци“ такмичили су се у бацању камена с рамена, надвлачењу конопца, као и вучи балвана воловима, где су чувене рабаџије показале изузетну снагу и спретност.

Чак 17 екипа представило је своје штандове препуне домаће хране, рукотворина и традиционалних производа.

И Нова Варош је у селу Божетићи обележила сусрете у знаку традиционалне културне баштине. И овде су здравичари казивали најбоље жеље учесницима и гостима, али су се чуле и извике – традиционално певање које је убележено у УНЕСКО листу нематеријалне културне баштине.

„Ова врста двогласног певања, које се изводило у паузама после моба, косидби, радова у њиви, карактеристична је за златарско-златиборски крај, а тематика је углавном љубавна или револуционарна, каже Мића Ракетић из Удружења певача извика и додаје да је пре пет деценија била срамота да девојка из овог краја не зна да пева извике.

Традиционално највеће интересовање посетилаца нововарошких сусрета било је за дегустацију победничких узорака златарског сира и хељдопите.

Поред ових општина претходног викенда сретали су се и сусретали мештани села Куле, Суботице, Ковачице, Пландишта, Голупца, Мерошине, Сврљига, Бољевца, Бујановца и Прешева.  Као и сваке године септембар нуди најбогатији програм Михољских сусрета села, па ће тако сваког наредног викенда посетиоци имати пред собом тежак избор који део Србије да посете и уживају у спорту, гастрономији и културно-уметничком програму.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: