Критиковали измјене закона о мањинским правима

Представници националних савјета у Црној Гори обратиће се предсједнику државе, Филипу Вујановићу, уколико црногорски парламент усвоји предложене измјене закона о мањинским правима и слободама које су, како сматрају, директно на штету мањинских народа.

Предсједник Савјета Бошњака Црне Горе, Осман Нурковић, казао је данас, на округлом столу о измјенама закона о мањинским правима и слободама, да ниједну њихову предложену измјена везану за тај акт није усвојило Министарство за људска и мањинска права.

„Поента је да се, оно што је сет мањинских права, који се реализује преко националних савјета и преко Фонда за мањине, смањи и да се савјети маргинализују као неке институције које су претендовале да буду представници мањинских народа у Црниј Гори“, рекао је Нурковић у ПР Центру.

Он је навео да су представници националних савјета упутили захтјев предсједнику Скупштине Ранку Кривокапићу да им омогући присутво у парламенту, како би изнијели своје ставове у вези предлога закона.„Чини ми се да ћемо бити игнорисани, да нећемо и ту бити позвани. Али ми тражимо да нас уваже и да јавност саслуша наше ставове“.

„Као крајње, остаје нам законска могућност да ако се усвоје овакве измјене и допуне закона, да се обратимо предсједнику државе да тражимо да не поптише овакав закон, јер је он директно на штету мањинских народа Црне Горе“, рекао је Нурковић.

Предсједник Савјета Хрвата Црне Горе, Звонимир Дековић, објаснио је да је измјенама закона предвиђено да у Управном одбору Фонда за мањине има само један представник националних савјета.

„Постављамо питање који је то експерт у Црној Гори који познаје проблематику шест националних заједница боље од предсједника шест националних савјеа који представљају те савјете“, упитао је Дековић.

Он је навео да је предложеним измјенама закона планирано оснивање Центра за очување културе мањина, оцијењујући да се на тај начин новац из Фонда за мањине жели измјестити у ту установу.

Представница Ромског савјета, Ана Поповић, оцијенила је да се предложеним измјенама закона иде корак у назад.

„Фокус предложених измјена је да се представници мањинских савјета потисну из Фонда за мањине. Самим тим, доћи ћемо у ситуацију да неко други, мимо мањина, одређује приоритете мањинских заједница, а у овом случају биће политичари“, упозорила је она.

Предсједник Савјета Срба Црне Горе, Момчило Вуксановић, казао је да ће, уколико се усвоје предложене измјене закона, нацонални савјети доћи у ситуацију да се „грабе“ чији ће представник бити у Фонду за мањине.

„Постоји велика опасност да и то мало могућности да се чува идентитет шест националних савјета буде угрожен и да се поремети коректан однос између националних савјета у Црној Гори“, упозорио је он.

Предсједник Савјета Муслимана Црне Горе, Сабрија Вулић, указао је да у Предлогу закона није прецизирано ко су савјети националних мањина.

„Законским актом није прецизирано шта смо ми, и то је почетак цијеле приче. Зна се ко нас формира и како се формирамо, али се не зна шта смо. Нисмо невладина организација, а да ли смо удружење грађана, још увијек стоји питање“, навео је он.

Предсједник Управног одбора НВО Коалиција – Сарадњом до циља, Горан Ђуровић, оцијенио је да се дешава пракса да Влада одлучи да без усаглашавања оних на које се неки законски текст односи документе доставља Скупштини.

Он сматра да би национални савјети требали да објављују извештаје о трошењу средстава, у циљу боље климе која влада у јавности у националним савјетима.

Представница Уније невладиних организација Либертаск, Неђељка Синдик, сматра да је „алармантно“ да се предложене измјене закона односе на Фонд за мањине.

„Измјене говоре у прилог томе да постоји иницијатива да се обесмисли рад мањинских савјета, да се они потпуно изолују и искључе, и да се модел мањинске самоуправе у Црној Гори тим обесмишкљавањем у догледно вријеме укине и да сву улогу о мањинама преузму политичке партије“, казала је она.

Представник Министарства за људска и мањинска права, Фикрет Љуљановић, казао је да се овим предлогом закона постављају основни правци реформе Фонда за мањине.

„Ти правци реформе су фокусирани на спречавање објективно могућег конфликта интереса, увођење двостепености код одлучивања о пројектима који се финансирају из средстава Фонда и раздвајање управљачке од пословне функције рада Фонда“, прецизирао је Љуљановић.

Он је подсјетио да је Предлог закона усвојила Влада 28. маја, указујући да у тој институције се налазе представници мањинских народа.

Љуљановић је навео да Управни одбор Фонда чине два представника Скупштине, представник Министарства, представник Универзитета, представник савјета мањинских народа, независни експерт и представник органа државне управе.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: