ИН4С

ИН4С портал

Крхко примирје и нови ризик од рата на Блиском истоку

1 min read

Нуклеарна тензија на Блиском истоку поново је на врхунцу након 12-дневног сукоба Израела и Ирана који је завршен крхким примирјем. Док регион и свијет дрхте пред могућношћу новог рата, повјерење између Техерана, Вашингтона и Међународне агенције за атомску енергију (ИАЕА), потпуно је пољуљано.

Преговори о иранском нуклеарном програму стоје на ивици, док ирански лидери одбацују дипломатске понуде и пријете наставком нуклеарног развоја – што би могло да изазове домино ефекат нуклеарног наоружања у цијелом региону.

Наиме, послије сукоба који је трајао 12 дана између Израела и Ирана, остају значајне сумње у постојаност примирја и изгледе за будући ирански нуклеарни споразум. Прошло је нешто више од недјељу дана откако су САД приморале два регионална ривала на примирје, чиме је окончан ваздушни рат који је започео 13. јуна, када су израелски ваздушни напади усмртили високе заповједнике Иранске револуционарне гарде и погодили арсенал балистичких ракета.

У нападима су погођени ирански нуклеарни објекти, за које је Израел тврдио да доводе Техеран у домет нуклеарног оружја. Иран је узвратио испаљивањем ракетних салви на израелске војне базе, инфраструктуру и градове.

Крунисан је крхки мир, који је посредовао Вашингтон 24. јуна, дан након што су САД бомбардовале три кључна иранска нуклеарна објекта. Међутим, могућност обнове разговора између САД и Ирана остаје неизвјесна. Вашингтон и Техеран су водили разговоре о иранском нуклеарном програму када је Израел започео рат.

У уторак је ирански министар вањских послова Абас Арагчи одбацио могућност брзог наставка разговора са САД, након што је предсједник Доналд Трамп сугерисао да би преговори са Техераном могли да се наставе већ ове седмице.

„Крај америчких војних пријетњи је предуслов за наставак разговора између Техерана и Вашингтона“, рекао је Арагчи у интервјуу за ЦБС.

Иран маргинализује УН-ов нуклеарни надзор

Трамп је прошле седмице рекао да би размотрио нове нападе на Иран уколико се открије да земља обогаћује уранијум на забрињавајућем нивоу.

Рафаел Гроси, директор Међународне агенције за атомску енергију (ИАЕА), УН-овог нуклеарног надзорног тијела, изјавио је у недјељу да су амерички напади на три нуклеарна објекта у Ирану – Фордоу, Натанц и Исфахан — значајно ометали капацитет Техерана да обогаћује уранијум.

Ипак, упозорио је да Иран може почети производњу обогаћеног уранијума „за неколико мјесеци“.

Ирански предсједник Масуд Пезешкијан је у сриједу наредио да земља прекине сарадњу са ИАЕА, преносе државни медији. Према његовим ријечима, повјерење у агенцију је сада нарушено, а Пезешкијан је о томе разговарао са француским предсједником Емануелом Макроном у телефонском разговору у недјељу.

Сателитске слике од 29. јуна, које је објавила америчка ваздухопловна компанија „Маxар Тецхнологиес“, показују активност на локацији Фордоу, једном од главних центара за обогаћивање уранијума у Ирану, који су погодили амерички бомбардер Б-2.

Слике приказују багер и раднике око великих вентилационих отвора подземног објекта.

<

Прије сукоба између Ирана и Израела, ИАЕА је имала редован приступ иранским центрима за обогаћивање ради надзора. Међутим, према закону донесеном у сриједу, било која будућа инспекција нуклеарних објеката у Ирану од стране ИАЕА мора бити одобрена од стране Врховног националног савјета безбједности.

„Како мислите да можемо гарантовати безбједност њихових (ИАЕА инспектора) када су наши мирни објекти били мета напада до прије неколико дана?“, упитао је један ирански дипломатски извор за Еуронеwс.

Споразум мало вјероватан

Иако сукоб Израел и САД сматрају кратким, за руководство у Техерану рат је суштински и даље неријешен, упркос примирју. Вјероватно није изненађујуће, с обзиром да Техеран тврди да је током рата погинуло 935 његових грађана – укључујући 38 дјеце и 132 жене.

Израелски премијер Бењамин Нетањаху рекао је да постоје „довољно регионалних прилика“ за стабилизацију након 12-дневног сукоба, али то остаје да се види.

Према Рафеалеу Марћетију, директору Центра за међународне и стратешке студије на Луис универзитету у Риму, руководство Техерана се противи крајњем стратешком циљу Израела и САД, који није само денуклеаризација Ирана.

Док је Нетањаху нуклеарни програм Ирана представио као питање израелске националне безбједности, стратешки циљ Техерана био би регионална равнотежа моћи заснована на међусобном нуклеарном одвраћању, објашњава Марћети.

„Није уопште изненађујуће што је Иран кренуо у процес нуклеарног развоја, али морамо бити опрезни јер је, бар формално, Иран, за разлику од Израела, увијек поштовао Споразум о неширењу нуклеарног оружја“, рекао је он.

Због тога је тешко постићи споразум између страна без уступка једне од њих, рекао је за Еуронеwс. Дугорочно, промјена режима би могла ријешити питање, сматрају Израел и САД.

Иран се боји израелске регионалне хегемоније

Израел, који није званично признао да посједује нуклеарно оружје, не придржава се Споразума о неширењу нуклеарног оружја, за разлику од Ирана, који је тај споразум потписао 1970. године, за вријеме владавине иранског шаха Мохамада Резе Пахлавија.

У то вријеме, Техеран је био један од три кључна стуба – заједно са Израелом и Турском – у прозападној, антисовјетској равнотежи снага у ономе што се данас назива „проширеним Блиским истоком“, укључујући и Кавказ и Централну Азију. У тим годинама, прије шиитске вјерске револуције 1979, Анкара, Техеран и Тел Авив су имали блиске политичке и војне односе засноване на усклађеним стратешким интересима.

Међутим, данас Иран говори о жељи да уништи Израел.

Ни Израел ни Иран немају званичне војне нуклеарне доктрине, јер први не признаје да посједује нуклеарни арсенал, док други инсистира на нуклеарном програму који је искључиво за мирне, цивилне сврхе.

Израел ни не потврђује ни не пориче посједовање атомског оружја; то је тзв. доктрина намјерне стратешке двосмислености: држава која држи потенцијалне противнике у неизвјесности о својој реакцији у случају сукоба. Према процјенама других држава, међународних организација и научне заједнице, Израел посједује залихе од 90 до 400 нуклеарних бојевих глава.

Иако нема званичне доктрине о употреби атомског оружја, за Израел је нуклеарно оружје „крајње оружје“, каже Дејвид Ригуле-Розе, стручњак за Блиски исток из паришког Института за међународне и стратешке односе (Ирис).

„Ми смо у потпуном одвраћању, оружје није коришћено чак ни 1973. године (када је Израел био близу војног колапса пред офанзивом Сирије и Египта) у Јомкипурском рату,“ рекао је он.

Наставак стратешке двосмислености

Због тога, упркос намјерној стратешкој двосмислености, једно је сигурно, рекао је Ригуле-Розе за Еуронеwс.

„Јеврејска држава не толерише, укључујући и употребу силе, постојање других нуклеарних сила у региону“, рекао је.

У ствари, 1981. године Израел је напао и уништио нуклеарни реактор Осирак у Ираку, који је званично био намијењен за цивилну употребу и развијен је уз помоћ Француске, под предсједником Валеријем Жискаром Дестеном и премијером Жаком Шираком.

Израелске службе безбједности оправдале су напад тврдећи да је реактор могао бити претворен у производњу плутонијума.

Године 2007, израелски авиони су такође напали подручје око Дер ез-Зора у Сирији, гдје је, према Мосаду, режим Ал-Асада градио нуклеарни реактор уз помоћ Сјеверне Кореје.

Данас се политичко-војни баланс моћи и дипломатски односи премештају у корист Израела: Египат и Јордан су признали јеврејску државу, Сирија више није у позицији да нанесе штету после пада Ал-Асада, а Либан не представља егзистенцијалну пријетњу. Штавише, Садам Хусеинов Ирак је сада само магла прошлости.

Међутим, присуство иранске стратешке нуклеарне силе пореметило би равнотежу неширења нуклеарног оружја у једном од најнестабилнијих региона, упозоравају аналитичари.

„Саудијски принц Бин Салман је рекао да би у случају иранске нуклеарне силе, Саудијска Арабија такође развијала нуклеарно оружје, а онда би услиједио домино ефекат у коме би се и Турска и Египат осјетили притисак да се наоружају атомским оружјем“, рекао је Ригуле-Розе.

„То је оно што се хтјело спријечити Иран нуклеарним споразумом потписаним 2015. године између ЕУ, Велике Британије, Њемачке, Француске, САД, Кине и Русије, а који је предсједник Трамп 2018. године раскинуо“, додао је.

РТЦГ

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Слични текстови

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *