Пише: Остоја Војиновић
Смештен у централном делу Краснодарске покрајине , на десној високој обали реке Кубањ, на само 150 км од оба мора – Црног и Азовског – Краснодар је данас главни град Кубања, велико административно средиште југа Русије и заправо „капија за Кавказ“.
Град је удаљен 1.530 км од престонице Москве. Карактерише га степско-суптропска клима, јер се налази у једној широкој равници, и са источне стране отворен је према мору – Азовско море, а са јужне стране је планина (завршетак Кавкаског горја), која није превелика, па топао морски ваздух има утицаја, што за последицу има да зими овде јако ретко пада снег.
Пре нешто више од 200 година то није био чак ни град, већ мала војна тврђава. И звао се Јекатеринодар – у част Царине Катарине II, која је указом 1792.године целу територију на подручју Кубања поклонила козацима, чиме је припадницима Црноморског козачког одреда као награду за верну службу у императорској војсци даровала земљишне поседе на подручју између Кубања и Азовског мора.
Поклон тако пространих и плодних земаља био је заиста краљевски. Катарина Велика је била интелигентна и далековида жена, па је, потписавши издашном руком Захвалницу, „убила две птице једним каменом“. Козаци су бранећи свој град и простране кубанске земље, бранили и руску државу, тако да је Катарина могла бити мирна у вези одбране јужних руских граница. Истовремено је земља добијена на поклон претворила козаке, који су увек били незадовољни према руској круни и стварали много невоља, у изузетно послушан и искрено захвалан народ који је населивши кубанску земљу, стекао иметак и породице.
Још једна сврха овог потеза било је припремање наредних освајања која су следила у 19. веку, када је у састав Русије ушао Крим, црноморска обала и Кавказ и када је почео да кружи виц – “С ким се Русија граничи?“ “ С ким хоће!“
Током руског грађанског рата град Јекатеринодар је био де-факто престоница белоармијског југа Русије. Убрзо по доласку совјета на власт дошло је до прекида континуитета са бившом власти и са тим у вези преименовани су сви топоними у граду и у његовој околини, а 9. децембра 1920. и сам град добија ново, данашње име − Краснодар („црвени дар”).
Град су 9. августа 1942.године окупирале немачке фашистичке трупе и под окупацијом је остао до 12. фебруара 1943. када је ослобеђен од стране Црвене армије. Током тих пола године окупације фашистички окупатори су побили око 13.000 руских грађана у Краснодару, а нацисти су за масовна убиства користили гасне камионе, „душегупке”. Краснодар је један од десетак највише страдалих градова Русије током Другог светског рата.
Након рата град је у потпуности обновљен, обновљени су већ постојећи и саграђени нови објекти.
После распада Совјетског Савеза Краснодар остаје у саставу Руске Федерације и у том периоду био је један од ретких градова у Русији који је бележио константан раст популације. Са повратком у правни систем руске државе многе улице и установе у граду и околини су преименоване и враћени су им историјски називи.
Овај руски град који представља незваничну престоницу руског југа је у последњих осам година, пет година заредом био на врху листе најбољих места за живот у Русији, и та чињеница нимало не изненађује. Кранснодар је реално гледано најбогатији руски град са најбољим односом квалитета и цене живота и са најмањом незапосленошћу.
У Краснодару живи преко 900.000 становника.Као што је поменуто, град је прилично млад. Основан је 1793. године, али је насеобина званично добила статус града тек 1867.године.
У граду се ту и тамо могу видети табле са натписом „Јекатеринодар”. То је као што је поменуто старо име Краснодара и значи „поклон од Катарине”. Заправо су две Катарине утицале на судбину овог града. Катарина Велика, која је дала земљу овдашњим козацима да подигну тврђаву, а света Катарина Александријска се поштује као заштитница града.
Краснодар чува успомену на своју прошлост. Називи улица су удвојени: поред садашњег назива наводи се и назив из царског периода. Лењинова улица је раније била Саборна („храмовна”), а Совјетска је била Грофска.
Вековима је Јекатеринодару био војни штаб кубањских козака. После руско-турског и руско-пољског рата у 18. веку Катарина Велика је црноморским козацима поклонила земљу у Кубањској области, где су живели, и они су тамо подигли војну тврђаву и своју сопствену престоницу. Сматрало се да је то поклон којим се козацима указује част и пружа помоћ у борби.
После револуције 1917.године козаци су основали сопствену републику у области реке Кубањ, али их је комунистичка власт током 1920-их депортовала, третирајући их као опасност. Многи су умрли за време велике глади 1932. и 1933. године, а репресије према њима су престале тек крајем 1930-их. Убрзо после тога поново почињу да се формирају козачке организације.
Данас су козаци још увек регистровани као наоружана организација, али се они чешће представљају као чувари традиције – отварају музеје, играју и певају на сваком већем традиционалном фестивалу, а Хор кубањских козака гостује по целом свету.
Шта се може посетити и видети у Краснодару? Мештани ће без двоумљења рећи да прошетате Красном улицом која пресеца цео градски центар, и у којој се налазе скоро све градске знаменитости, укључујући и скулптуру Катарине Велике, и овдашњу Тријумфалну капију. Дуга улица пуна зеленила води до градског театра и парка са монументалним спомеником кубањским козацима и козачком заставом.
Катаринин парк налази се у самом срцу града. Старо дрвеће се сећа краснодарског атамана, чија кућа из 19. века стоји преко пута. Мештани верују да је управо од ње пре 150 година почело да се шири насеље које је прерасло у велики и „красни дар”.
Краснодарски меморијални музеј је 1879. године основао Јевгениј Фелицин, овдашњи козачки официр, научник и историчар. Музеј је смештен у вили Богарскуков од почетка 1960 – их коју красе необично богати украси, посебно је занимљива таваница на којој се могу видети сцене из кавкаске степе, а уз њих и златне и сребрне украсе сличне онима у Бечу.
Главна улица Краснодара има толико зеленила да стичете утисак као да се шетате кроз парк. Куће дуж централних улица крију се иза високих ограда и мрежа винове лозе, баш као на југу Европе.
Некоме ко није видео, немогуће је описати руске величине. Пример из центра Краснодара може да уведе читаоца у ту перспективу. Улица Краснаја има по три траке у оба правца – на највећем свом делу између трака на врху улице направљено је пешачко острво које је претворено у парк. У том су парку изграђени: црква, шеталиште, ботаничка башта, омањи Центар за космичка истраживања, кафићи, ресторани, и на самом врху споменик учесницима Другог светског рата. У подземним пролазима испод пешачког острва постоји тржни центар. Приликом посете овом граду вредело би посетити описано јер је стварно нешто што се не виђа сваки дан и на сваком месту.
Краснодар има много погодности за своје становнике. Као поклон Народне библиотеке, уколико скенирате кодове који су доступни на стубовима дуж пешачке зоне, аутоматски на свом телефону добијате књигу у пдф формату. Такође, у главној улици налази се мноштво кафића и ресторана у којима се служи све, од националне кухиње до брзе хране. Како бисте се забавили у потрази за правим местом на коме ћете пробати неки руски специјалитет, или како би вам сама шетња лепше прошла, са разгласа који се налазе на семафорима током читавог дана чује се музика, која даје посебну ноту овом месту.
Посебну пажњу посетиоцима и туристима на улици привлаче аутомобили. Не зато што у луксузни, ни нови, већ због чињенице да је преко 60% њих беле боје. Врло често када погледате низ улицу видећете низ белих тачака које се померају, и које, само понекад, пресече неки залутали возач црвеног, плавог или неког другачијег аутомобила.
У граду се налази и прелепа црква ‘Александра Невског’, велелепно здање, слично већини цркава у Русији са великим позлаћеним куполама. Црква је подигнута давне 1872. године после 19 година колико је укупно трајала изградња. У њој су били сахрањени сви виђенији козаци погинули током руских ратова, али су је комунисти 1932. године срушили. Поново је обновљена 2003.године.
У овом граду налазе се огромне резерве гаса. Занимљиво је то да се зато изолација у грађевинарству уопште не користи, гас је толико јефтин да се становницима више исплати да дају новац на грејање.
Шетајући кроз улице Краснодара не можете да се отмете осећају да се баш ту преплићу два света – дух социјалазма и модерног доба. Строги центар града, који обилује споменицима и скулптурама карактеристичног руског стила је културно заштићен и изградњу објеката овде може извршити само држава. У осталим деловима града ужурбано се ради на модернизацији па се тако неретко срећу солитери иновативног дизајна и разних боја, који показују колико се улаже у развој Краснодара.
Један од највећих показатеља тога јесте и стадион Краснодар арена, који је изграђен 2016. године, а који по свему ономе што нуди оставља своје посетиоце без даха. Ово велелепно здање смештено је на око 20 минута вожње од центра града.
При изградњи стадиона подједнако је вођено рачуна и о његовој спољашности, те ћете тако уживати у погледу на објекат који споља изгледа као колосеум и који ничим не наговештава да се иза његових зидина одвијају фудбалски окршаји. Велика површина око саме арене је перфектно уређена, на њој се налазе терени које користе полазници Омладинске академије клуба. Ту су и паркови, вртићи, уређене зелене површине – све што је потребно за релаксацију и уживање.
Код изласка на трибине стадиона остајете заслепљени сјајем рефлектора и ЛЕД екрана који се налазе изнад трибина, читавом дужином стадиона. Од доминантне зелене боје пажњу одвлаче анимације које се смењују на импозантном екрану, а које имају за циљ да вас још више приближе играчима и догађајима на терену. Трава изгледа попут тепиха, нема атлетске стазе, а све на стадиону је у бојама клуба, зелено-црно. Све четири трибине су покривене и, уз звучне ефекте и иновативно осмишљене анимације на великом екрану, стичете утисак да се налазите изоловани, у некој потпуно другачијој димензији. Димензији која је власика клуба коштала 310 милиона долара.
Спектакуларни парк званично отворен 28.септембра 2017.године , надомак новог и модернизованог Краснодар стадиона може се дефинитивно прогласити најлепшим на свету. У питању је права зелена оаза која је подељена у тематске зоне, укључујући амфитеатар, видиковац, зид за пењање и многе друге интересантне особине.
Укупна површина овог парка заузима простор већи од двадесет два хектара, док је зона за пешаке одређена на површини од осам хектара. Парк је улепшан са преко двадесет пет хиљада цветова и 2.300 разноразних стабала. Главни булевар лала има дужину од 618 метара
Краснодар је такође и важно ваздухопловно средиште. Ту се налази Ваздухопловно Војно Универзитет, неки од еквивалената ваздухопловне Академије или Колеџа.Ретки су они у Ваздухопловним и Космичким снагама Руске Федерације који нису били у овој школи или радили у систему те школе. Предметни аеродром за обуку није у Крансондару него мало даље у Армавиру.
По целом граду се на зградама могу видети табле са натписима „У овој згради је од 53. до 72. живео ослободилац Берлина, пилот, наставник летења, космонаут, херој Совјетског Савеза, тај и тај…“
Приликом писања о Русији немогуће је да се не спомене који пут и Велики отаџбински рат, како га они зову, или Други светски рат како се назива у нашим школама. Огроман је допринос целог Совјетског Савеза, а нарочито Русије, у сваком смислу. Нарочито о томе треба мислити када лагано данас у Европи испијамо италијнски капућино, у хладовини неког градског парка или башти кафића,уз распредање разних тема . Није увек тако било.
У годинама на почетку рата обичан становник Краснодара није имао много избора. Имао је избор или да потури врат освајачу, или да ослобађа вековне поробљене територије. Званични споменици који подсећају на Велики отаџбински рат су некако хладни, док су минијатуре посебна прича.Оне се могу видети на бившим државним продавницама.Чине их слике појединих учесника рата уз кратку биографију „…Радећи у нашем комбинату, један дан изашао из смене и придружио се трећем Козачком батаљону, друге Армије. Док је ослобађао домовину од мрског непријатеља успут је ослободио и Софију, Београд, Праг и Дрезден. По завршетку рата вратио се на своје радно место, где је и радио до одласка у пензију ’82. Носилац ордена са дуплим ликом Стаљина….Захвалне колеге.“
Једно је сигурно, Краснодар убрзаном изградњом и великим улагањима има тенденцију да постане једно од омиљених места туристима, али и до тада сваком посетиоцу, барем неким делом, освоји срце.
Приликом писања чланка, између осталих кориштени као извори:
https://rs.rbth.com/travel/2017/07/20/krasnodar-mesto-kao-stvoreno-za-kozake-burzhuje-i-shetache_807245
http://krd.ru/.
Прочитајте ЈОШ:
Руски посланик: Кијев да прекине са покушајима да уновчи Крим
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
