Краљ Никола: „Моја жеља је била да постанем калуђер“

Краљ Никола је био човјек дубоке хришћанске вјере, а у мемоарима гдје пише о свом боравку током школовања у Трсту, наводи сљедеће:

Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Радовић на светој архијерејској литургији пред Цетињским манастиром, пригодом сахране земних остатака краља Николе I Петровића Његоша и краљице Милене, на Цетињу 1. октобра 1989. године, у бесједи је истакао сљедеће:

„Краљ Никола је скоро шездесет година владао Црном Гором, дијелио са својим народом зло и добро, храбрио Црногорце примјером, ријечју и пјесмом. Кад је требало – и мачем.

Један од најзначајнијих носилаца свесрпске идеје свога времена, краљ Никола је био не само владар, познат и признат у Европи, него и пјесник и мудрац међу европским владарима.

Вјеран духу својих предака, спреман на жртву за Црну Гору и цио српски народ, краљ Никола пјева у једној од својих пјесама:

‘Ах, у дио нама паде За род рват спрам крвника,
А на чело, мјесто круне,
Носит вјенац мученика’.

У овим ријечима сажета је његова судбина као и судбина његовог народа. Заиста му је круна била опточена много више трњем него цвијећем. Трновит му је био животни пут, још трновитији његов крај у туђини. Но, био је он човјек дубоке хришћанске вјере, као и сви његови претходници.
Остале су класичне његове ријечи, којима изражава своју вјеру у бесмртно људско достојанство:

‘Ко би сумњо у виђело Код обадва здрава ока.
Од живота бесмртнога Одрекла се само стока’.

Вјеран Православљу и предачким светињама, Краљ је пјевао својим Његушима и Цетињанима, налазећи у пјесми извор снаге и за себе самог:
‘Вјера, пјесма и слобода Свјетила су наша била Од кад нам се под Ловћеном Лоза страшна подњивила.

Сва знамења испод Шаре Сва знамења и светиње Скупљена су под Ловћеном,
Међу нама, на Цетиње’.

Краљ Никола је био чувар круне Светога Стефана Дечанског и један од ријетких носилаца идеје Немањића (то и јесу она ‘знамења и светиње испод Шаре’), надахњиван њоме у својим ослободилачким подухватима прошлог и
овог вијека.

Био је до краја живота поносан тиме што је од руског цара добио сабљу Св. краља Милутина…

Зато није нимало случајно, што је краљ Никола, поред познате химне ‘Онамо, ‘намо’ (у којој пјева о Призрену и Дечанима као ‘старини милој’ којој ће ‘доћ’) пјевајући о Црној Гори и њеном односу према српском Косову, записао:
‘Косово је твоје горе Населило јунацима,
Рањенијем и славнијем Преживјелим остацима.
У њима је ковчег оста Лазаревих аманета И слободе завјештаји…’
Неколико мјесеци раније, у мају 1989. г. у бесједи приликом освећења обновљеног Саборног храма Светог Василија Острошког у Никшићу, Митрополит Амфилохије је истакао да је краљ Никола:

„Један од најзначајнијих задужбинара нашег народа посљедњих вјекова. Књаз Милош Обреновић у Србији и Краљ Никола Петровић у Црној Гори, то су два најзначајнија задужбинара од времена Немањића. И било би вријеме да се неко тим питањем позабави. Поред осталих великих заслуга Краља Николе, ретко је ко истакао ту, његову огромну заслугу, подизање храмова по читавој .Црној Гори, нарочито у оним крајевима новоослобођеним Црне Горе. Гдје год је дошао, Краљ Никола је подигао нови храм, јер је знао и био је свјестан да је храм мјесто сабирања, надахнућа, преображења духовног препорода народа и да тамо гдје нема храмова и гдје су храмови угрожени, угрожени су и сами људи. Насиље над храмом увијек је било кроз историју насиље над човјеком који гради храм. Ослобођење храма и његов процват увијек показује да има наде за ослобођење и за слободу човека.“

 Потврду ових ријечи можемо наћи у публикацији др Лазара Томановића под насловом Педесет година на престолу Црне Горе, која је штампана на Цетињу 1910. године поводом јубилаларних свечаности. У њој се наводи да је у времену од 1860. до 1910. године, подигнуто 2 манастира и 163 цркве а обновљено 12 манастира и 112 цркава (опис свих објеката дат је на стр. 105-112). Укупан збир је 289 обновљени или изграђена православна објекта за 50 година владавине књаза Николе.