ИН4С

ИН4С портал

Крајинским жртвама геноцида од помагача “Олује” 1,4 милиона долара

1 min read
godine, Bratu

24 године од геноцида над Србима

Правни наследник америчке компаније МПРИ, која је саучествовала у прогону Срба из Хрватске 1995. године, према нагодби коју је склопио с тужиоцем – групом грађана “Крајинске жртве геноцида”, дужан је да уплати донацију од 1,4 милиона долара хуманитарне помоћи прогнаним Крајишницима.

Како за “Новости” каже директор “Веритаса” Саво Штрбац, 850.000 долара намењено је за стипендирање студената, правну заштиту Крајишника и обележавање њихове трагедије, 150.000 долара за судске трошкове, а око 400.000 долара биће дато америчким адвокатима тужбе који су радили без надокнаде и петорици људи који су поднели тужбе. Новцем намењеним за хуманитарне сврхе управљаће задужбина формирана у Аризони.

Крајишници прогнани у “Олуји” поднели су пре шест година колективну тужбу Федералном суду у Чикагу против америчке консултантске куће “Л-3 сервисиз инк” као правног следбеника војноконсултантске фирме “Милитери профешн рисорсиз инк” (МПРИ). Они су тражили накнаду нематеријалне штете на име душевнe боли због изгубљеног завичаја по основу саучесништва у геноциду.

– Цела 2015. година прошла је у преговорима, односно медијацији, коју је водио Данијел Вајнстајн, амерички судија у пензији. Он је одмах предочио нашој страни да нам у корист не иду две околности – каже Штрбац.

Прва је ослобађајућа пресуда хрватским генералима Анти Готовини и Младену Маркачу пред Хашким трибуналом, 2012. године, за догађаје у акцији “Олуја”. Пошто су сви докази изнети пред Трибуналом били недовољни за осуђујућу пресуду, пред америчким судом морали би да се изводе нови. То би, како је предочио медијатор, трајало три-четири године и коштало од три до четири милиона долара.

Друга отежавајућа околност је пресуда америчког Врховног суда из 2013. године којим је одбачена тужба у случају “Киобел против Ројал Дач петролеума” за саучествовање у кршењу међународног права у Нигерији, деведесетих година прошлог века.

– Према тој пресуди, амерички судови су ненадлежни за процесуирање догађаја који су се десили ван њихове територије. Медијатор је рекао да је ипак случај Крајишника другачији, јер је у питању америчка компанија, уговор је потписан на америчком тлу и оружје је америчко, па би можда имали шансе. Али морали би да се обрате Врховном суду, што би опет трајало три-четири године и коштало, такође, три-четири милиона долара – каже Штрбац.

Будући да адвокати који су заступали Крајишнике нису могли да нађу десетак милиона евра да покрију трошкове поступка у наредних десетак година, најразумнија опција била је нагодба. Парнични поступак је, иначе, ушао у процес медијације у децембру 2014, по предлогу надлежног Федералног суда у Чикагу. Туженој фирми новац није проблем, пошто је, према Штрпчевим речима, само у току ове године склопила са америчком владом уговоре за послове вредне 950 милиона долара.

– Мада је склопљена нагодба, наш циљ је постигнут: истина о ономе шта су Срби преживели у Хрватској током деведесетих година презентована је међународној јавности. Јасно је и која је у томе била улога америчких организација, као што је МПРИ. Можда ће баш то утицати да свет другачије тумачи историју Балкана за 50 или 100 година – каже Штрбац.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Слични текстови

3 thoughts on “Крајинским жртвама геноцида од помагача “Олује” 1,4 милиона долара

  1. Šleper je bio natovaren mesnim narescima,vojska Jugoslavije je postavila lokator samo par minuta prije raketiranja na mjestu gdje je šleper raketiran.Da je sve dogovoreno dogovoreno je jer su i putevi proširivani i obnavljani dva mjeseca prije svega.A ova grupa Kninjana koji su se svagdje dobro uhljebili tako i misli da im je dosta da podjele ovih 1,4 miliona dolara a narod ko JE.E.Dobro je meni moja pokojna baba rekla 1991.g.:Djeco ne znate vi Kninjane bit će vam gore nego sa Gospićem,i bilo je.

  2. Krajišnici su najbolji dio srpskog naroda. Jedva su se odlučili da se dignu na oružje. Koliko je samo napora uloženo iz Bg da rat počne, a na kraju su ih ostavili na cjedilu.
    Treba se podsjetiti da je predaja Knina dogovorena sa Miloševićem. Dogovoreni su svi detalji: kojim pravcem će se kretati izbjeglice, da raketno naoružanje mora ostati u Kninu i sl. Tako je došlo i do onog bombardovanja kolone izbjeglica od strane hrvatske avijacije. U koloni je bio jedan šleper pokriven ceradom za koji su hrvati mislili da prevozi rakete, suprotno dogovoru.
    Sve se o ovim događajima zna, sve je poznato, a izgleda da jedino još naš narod ne zna šta se dešavalo.

  3. Милион долара одштете за материјалну штету која износи најмање неколико милијарди долара.А колико коштају убиства протјеривања и ране на души ?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *





Изаберите једну или више листи:

Ову пријаву је могуће отказати било кад!

<