Ковачевић: Никада није био проблем ништа што сам рекао, већ ја, моја политичка организација, народ и црква којој припадам

Марко Ковачевић (Фото: ЗБНК)
Никада није био проблем ништа што сам ја рекао, већ управо ја, моја политичка организација, народ и црква којој припадам, саопштио је на Фејсбуку предсједник Општине Никшић Марко Ковачевић.
Он се огласио поводом навода да је Више државно тужилаштво у Подгорици одбацило кривичну пријаву против њега за кривично дјело изазивање националне, расне и вјерске мржње због говора на Грахову.
„У земљи у којој скандирање да се припадници мог народа убијају пролази са млаким реакцијама и ћутањем, у земљи у којој медији због политичких разлога и разлика оправдавају убиство Чарлија Кирка, преко годину дана покушавао се вршити непримјерен утицај на институције како бих се ја процесуирао због говора поводом обиљежавања битке на Граховцу. Можда и није лоше што смо у годину дана видјели мржњу једних и двоструке аршине код многих“, објавио је Ковачевић.
Он је навео да „посљедњи дани у којима смо имали скандирања на Максимиру и онакву реакцију на једној приватној телевизији поводом убиства једног младог човјека у Америци су их у потпуности оголили”.
„Никада није био проблем ништа што сам ја рекао већ управо ја, моја политичка организација, народ и црква којој припадам. Они једноставно мрзе, имају моћ да кроз медије направе причу и помпу и изврше притисак на институције. Некада им то успије, а некада не. За спас Црне Горе надам се да ће им успијевати све мање. Идемо даље“, поручио је Ковачевић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Господине Ковачевићу, раније сте, на неком скупу рекли да ћете финансирати постидпломске студије студентима СРПСКОГ језика, који узму тему везану за дјело Владимира Мијушковића. А скоро, на отварању просторија Књижевне заједнице „Владимир Мијушковић“ рекосте да ћете финансирати постдипломске радове студентима ФИЛОЛОШКОГ факултета и не поменусте СРПСКО говорно подручје него „ово НАШЕ говорно подручје“?! Шта би у међувремену са студентима српског језика и са српским говорним подручјем? Зар се само тако – прилагођавањем, може опстати у Црној Гори?!