Ковачевић: Корупција и криминал у врху НАТО-а

Црној Гори се као један од аргумената за чланство у НАТО често користи теза да ће НАТО бити гарант поштовању закона и владавини права, посебно у областима организованог криминала и високе корупције.

Ова теза се неријетко може чути у наступима дијела етаблираних невладиних организација, медијских коментатора и лидера опозиционих партија који су доказали своју демократску кредибилност у отвореној борби против коруптивно-криминалних девијација режима Мила Ђукановића.

Иако ова теза на први поглед може да изгледа увјерљиво, за њу је тешко пронаћи конкретне доказе осим вјешто осмишљене политичке реторике НАТО званичника, лобиста и пропагандиста. Јер, чак и када бисмо ставили по страни то да примами мотив постојања НАТО-а није промоција демократије и људских права већ војна и обавјештајна контрола над територијама и ресурсима, остаје питање унутрашњег функционисања имутар саме НАТО бирократије.

Њу обиљежава екстремна тајновитост и нетранспарентност, а да није имуна ни на криминал и корупцију у сопственим редовима, показује и случај холандског потпуковника и обавјештајца Вилема Матсера.

Наиме, Матсера је полиција ухапсила управо у његовој канцеларији у сједишту НАТО-а у Брисалу трећег фебруара 2003. године. Он је у том временском периоду обављао одговорну дужност специјалног савјетника за Источну и Централну Европу тадашњег генералног секретара НАТО-а Лорда Џорџа Робертсона. Упућени тврде да се са Робертсоном виђао свакодневно и да је имао доступ свим повјерљивим подацима.

О Матсеровом високом угледу имутар НАТО-а свједочи и то да се и сада његова студија о „новом стратешком партнерству“ са Русијом из 2002. годиае још увијек може наћи на званичном вебсајту НАТО-а. У овој студији Матсер се јасно профилисао као један од идеолога убрзаног ширења НАТО-а на Исток и конфронтације са свима који се томе супростављају.

Посебно издвајајући за осуду понашање фракције (бившег) премијера Јевгенија Примакова, Матсер је полагао наду у то да ће руски предсједник Владимир Путин (тада на половини свог првог мандата) наставити Јељциновим стопама у повлађивању интересима англо-америчког политичког, економског и војног естабхшмента. То што се оваквим виђењем ствари показао као слаб геополитички аналитичар је, на његову несрећу, био најмањи од Матсерових проблема.

Много већи проблем, наравно, била је полицијска оптужница која га је теретила за прање новца у висини од двјеста милиона долара. Наиме, прислушкивани разговори Матсера са италијанским мафијашким босом Пиетром Федином (који је такође ухапшен) и званичницима румунског индустријског концерна Тендер указали су на њихову намјеру да пребаце овај новац са депозита у једној банци у Колумбији (повезаној са пословањем Кали картела) у банку у Румунији. Новац је касније требало да се користи у куповини румунске националне нафтне компаније. Холандски и румимски медији су писали да је Матсер имао састанке и са тадашњим румимским премијером на којима је помињао цифре од 2-3 милијарде долара.

Поставља се питање одакле Матсеру толико новца и чији је он у ствари био гласноговорник. Иронично је да је Матсер у вријеме ових састанака био званично послат од НАТО-а да обучава нмиунске обавјештајце о стандардима у борби против корупције и организованог криминала.

То је, наравно, најефикаснија заштита: онај који је највише корумпиран представља се као борац против корупције. Имајући у виду понашање НАТО званичника у читавом низу криза послије пада Берлинског зида, очито је да они функционишу управо на овај начин: агресивно оптужују своје противнике за оно што раде сами.

Да је Матсер имао заштиту „одозго” (из врха НАТО-а), показује и његова даља (изузетно кратка) затвореничка судбина. Наиме, на суђењу које се одржало нешто мање од годину дана послије његовог хапшења, ослобођен је од главне оптужбе за наркотрговину и прање новца и осуђен само за релативно минорну превару и злоупотребу службеног положаја. Пошто је већ у притвору одслужио већи дио прописане казне од 14 мјесеци, одмах је пуштен на слободу. Послије тога му се на интемету (а можда и у стварном животу) губи сваки траг.

Као што понекад велика олуја избаци на плажу ријетко виђене креатуре морског дна, тако је и случај Вилема Матсера на тренутак разоткрио закулисне и пажљиво скриване дјелатности НАТО бирократије: тајне и изиизетно опасне везе између политичко-војне моћи и токова новца, дроге и нафте. У исто вријеме је показао и слабости званичног правосудног апарата да се ухвати у коштац са онима који крше законе и да их праведно казни. Олигархија из сјенке је још једанпут понизила и прегазила све демократске постулате.

Са сличним стварима се свакодневно суочавају и црногорски грађани и грађанке. Није фер стога убјеђивати их да ће их од домаћих корумпираних “крупних риба” одбранити и спасити још крупније и корумпираније, натовске.

Аутор је професор Универзитета Црне Горе, аналитичар геополитике и предсједник УО Покрета за неутралност Филип Ковачевић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: