Косовско јеванђеље по Давиду
Милан Ружић
Пише: Милан Ружић
Заиста више прераста у досаду ова изјава којој су сви постали подређени, иако се представљају као њени оригинални творци, а то је она да треба признати Косово.
Колико год мрзео да пишем коментаришући изјаве неких људи, не могу да издржим, а да не реагујем. Опет се у центру ове изјаве, а као њен поновни вербализатор нашао Филип Давид.
Он је овога пута рекао да Србија треба да призна Косово „и тиме постигне споразум о останку Срба на Косову и очувању културног наслеђа“. Не разумем како постићи споразум о останку оног народа који је одоздо прогоњен, прогонећи само оне које пре тога нису успели да убију. Такође, не знам како да причамо о очувању културног наслеђа тамо где је оно највише затирано. Зашто сачувати спаљену цркву, конзервирати непостојеће изгребане фреске и обновити манастире од којих више нема ни темеља?
Ко ће нама да чува културно наслеђе и гарантује сигурност нашем народу на Косову – они који су нам вадили органе или они који су нас бомбардовали?
Затим се „јеванђеље по Давиду“ наставља речима: „Ја сам један од малобројних у српској средини који је уверења да Србија треба што пре да призна независност Косова уколико жели да сачува и српско становништво на Косову, културне вредности и своје културно наслеђе, јер нема бољег договора који би постојао између две државе које су у пријатељским односима.“ Опет, нисам сигуран о ком малом броју Давид говори, јер знамо да у Србији постоји забрињавајући број оних који би сутра признали Косово као независну државу, па ова реченица као покушај да се по нечему буде истакнут и упамћен, може да се сматра неуспешним.
Како се договарати и преговарати са људима који крше све могуће законе и који су претходно били познати као терористи? Како смо ми и албанска страна на Косову у пријатељским односима? Не сећам се да је постојало пријатељство које се заснивало на силовању и убијању. Знате ли ви иједног пријатеља који је оног другог сачекивао палећи му кућу, силујући му децу и онда га заклавши на ономе што је некад био праг куће коју је после тај „пријатељ“ присвајао терајући претке тог закланог пријатеља да је се одрекне? И како то Давид мисли „две државе“. Говори о признању Косова као државе, већ га сматрајући државом. Шта онда да признамо ако је Косово већ држава „која је са нама у пријатељским односима“?
Za svaku osudu je davanje nezasluženo mnogo prostora gospodinu Davidu!
Od N1,Danasa,Al dzazire,Nina i bezbroj snažnih opozicionih medija u Srbiji David,Trifunović i mnogi mogu upadati u državnu televiziju,zauzimati univerzitet (zaštićeni od rektorske) slušati po cijeli dan preko masovno zastupljenih medija zvizdace a sorosevci i miljenici zapada su prisutni na svim “vucicevim” medijima (primjera radi od Canka,Draškovića,Seselja ne može proći dan da ne gostuju kod “omrznutih” Marica i drugih!
Gledamo neprekidno kako predsjednikovog brata prebija policija!?
EJ BRE GDJE SMO MI U DZUKANIJI I KO SMIJE SVAKI PUT LAJATI “IMA I U SRBIJI”!IMA ALI NE OVAKO I U OVOLIKOJ MJERI!!!
Ko je Filip David? I sta on ima da priznaje ili ne priznaje. Ucuti bre i poklanjaj ono sto si sam stekao. Kakve su ovo bolestine od ljudi.