Косово или ЕУ — Вучићев тренутак истине
1 min read
Александар Вучић
Председник српске владе Александар Вучић коначно је изјавио да српско признање независности Косова јесте услов за даље српске интеграције у Европску унију, у склопу Преговарачког поглавља 35, које је иначе код свих других кандидата за ЕУ, бивших и актуелних, било резервисано за „остала питања“.
У српском је случају то остало питање постало питање Косова и Метохије, на чију би насилну отмицу кроз Поглавље 35 требало да пристанемо.
Управо је то, више-мање, рекао и Вучић пошто је у Београд — некако истовремено с британским шефом дипломатије Филипом Хамондом, који нам је британски пријатељски поручио да је улазак Косова у Унеско однекуд добар за Србију — из Брисела стигао нацрт ЕУ преговарачке платформе за Поглавље 35. Захтеви из тог нацрта, рекао је Вучић, гори су него да нам траже да формално признамо Косово. „Ово је горе од тога“, признао је, напомињући да је у овај бриселски папир, који иначе још није обелодањен, уграђено све оно што (досад) архитектама косовске независности није прошло кроз бриселски дијалог Београда и Приштине.
Да ће српско признање независности Косова постати захтев за наставак ЕУ интеграција, наравно, није велика новост. О томе су српске власти, уосталом, обавештене још почетком 2010. године када је у Београд — као што показује америчка дипломатска депеша 10PARIS207, коју је обелоданио Викиликс — стигао демарш француске владе у коме је захтев за признањем Косова као услов за ЕУ и експлицитно наведен. Овом пак демаршу претходило је саветовање земаља Квинте (САД, Велика Британија, Немачка, Француска, Италија) на коме је — депеша 10BRUSSELS85 — речено да Србија „неће моћи да уђе у ЕУ без признавања Косова“, да је „међусобно признање циљ“ и да „треба да посаветујемо Владу Косова да у преговоре уђе схватајући да је то циљ“… Том циљу, учвршћивања косовске независности од Србије, служили су уосталом и сви досадашњи договори Београда и Приштине, које је започела власт Бориса Тадића а наставила Вучићева.
Сва ова повезаност признавања косовске независности и српских ЕУ интеграција, дакле, није ново откриће, и нема никакве сумње да су међусобне условљености два процеса потпуно свесни и представници власти. Оно што је епохално ново, међутим, јесте јавно признање из врха извршне власти да се Европска унија (кроз Поглавље 35) спрема да напусти своју прокламовану а наравно лажну позицију статусне неутралности у вези с нашом јужном покрајином.
Зашто је ова новост изузетно значајна? Понајпре, зато што означава почетак процеса суочавања са реалношћу која је, досад, негирана готово аутистичном упорношћу. А потом и зато што би требало да указује да се тренутак одлуке, тренутак избора између ЕУ интеграција и наставка борбе за очување какве-такве државне целовитости, несумњиво приближио.
https://www.project-syndicate.org/commentary/rebuilding-refugee-asylum-system-by-george-soros-2015-09
koliko je na tvoj racun Vucicu pristiglo zbog tranzita,sa kime dijelis pare Srdjom Popovicem ili americkim ambasadorom i Bajdenom,daj ne seri vise,svaki zna da si se dogovrio o tranzitu kroz Srbiju u nadi dace to biti u nedogled,a parice kapkaju.brzo ces i ti odakle si dosao kao Merkelova.
Ko bajagi on to nije znao.
Kakav lazov, manipulator, hohstapler…..
kad ode Milo otici ce i on,zato svi na protest.