Косовка
1 min read
Алекса Шантић
Овамо на Шару! Погледајте доље!
К`о да хрпе круна блистају из траве!
Оно крсташ слете на Косово Поље,
Сјајан крсташ ор`о спусти се с Дунава и Саве,
Ту на старо гнездо спусти се и паде.
Сестре!Црни вео скините са главе –
Све, к`о птице кобне, распрашјмо јаде,
Нек нам се душа у свилу обуче –
Што Косово узе Косова нам даде.
Скрхали смо грубе вериге и кључе –
Јутрос на вратима мученика свије`
Својом златном алком бела зора туче.
Појмо!Откад сунце рађа се и грије,
Све откада звезде у висини броде,
Још Косово нигда лепше било није:
Гле, тамо у плашту, крај Ситнице воде,
Горд на белцу гордом Змај Огњени ступа,
Змај Авале сиве. Са лучом слободе
Он калпаке гази тиранскијех трупа.
На молитву! Звони. Одјеци се хоре –
Сва се Грачаница у гримизу купа.
Милош попева из горе…
Велики песник Шантић. Волео га је Црњански…!!!
https://www.youtube.com/watch?v=AMwmE6IcblM