• Изабрано
• Култура

Косметска кандила: Друга воштаница чувару Косовског завјета – Митрополиту Амфилохију

1 min read

3 године ‎ ИН4С

Живојин Ракочевић: Сви смо га срели. Наши животи су обиљежени сусретом са Митрополитом Амфилохијем

Да је жив Господ Бог наш и да ће бити жива душа наша јер смо ми дјеца Косовског завјета. Ја тако то осјећам, то је оно што мене радује и дај Боже да то Свето сјеме заживи још дубље –  говорио је чувар Косовског завјета блаженог спомена Митрополит Амфилохије, који је то сјеме сијао и посијао на сваком свом кораку.

У навечерје друге годишњице упокојења нашег Ђеда, другу воштаницу Митрополиту Амфилохију упалили смо заједно са још једним чуваром памћења нашег народа, новијег, али и можда најтежег времена на Светој српској земљи – Метохији и Косову, новинаром и публицистом Живојином Ракочевићем, предсједником Удружења новинара Србије, директором Дома културе у Грачаници.

“Сви смо га срели. Наши животи су обиљежени сусретом са Митрополитом Амфилохијем“ – каже Живојин, у навечерје друге годишњице од упокојења нашег Митрополита, када су Ђедове ријечи некако још присутније и живље, док сви осјећамо његово живо присуство.

“Косово и Метохију Митрополит Амфилохије је осјећао као своје небо на коме сијају наше Светиње. Био је дух који се налазио у срцу трагичног догађаја како би га ублажио“ – казао је Ракочевић, сјећајући се оних најтежих дана 1998-99. године када је Ђед био и уз свој народ на Косову и Метохији, као што је био свуда гдје је страдао српски народ.

Дијелећи тренутке које посебно памти из тог времена, Живојин наглашава Митрополитов дубински однос према сваком појединцу:

“Митрополит Амфилохије је имао однос према свакој личности, према тузи сваког човјека који му је прилазио, дајући му печат наде и охрабрења којим је зрачио према свима. Митрополит је слао дубоке поруке, имајући блиски очински однос не само према српском народу, већ и и према војницима КФОР-а, које је сретао по Косову. Ова `талијанска ђеца`… знао је да каже за војнике, који нису ни схватали у какав их котао шаљу државе из којих долазе. Митрополит је преламао судбине људи упућујући их само на једно, а то је да буду истински људи. Ђед је био општи, свевремени, велики старац једног, до неразумијевања убрзаног времена нарочито за мале народе чије је борбе он добио. Наше највеће светиње су преживјеле и живјеће вјечно. Дубина доживљаја Косовског завјета у његовом виђењу била је његошевска, епска, борбена и динамична. Митрополит је учинио наш живот смисленијим, уобличивши на нов начин идеју Косовског завјета.“

Живојин Ракочевић каже да је наш Митрополит долазећи на Косово долазио као највећа свјежина која се спуштала са Проклетија у Метохију.

“Радост сустрета косметског монаштва и народа са Митрополитом Амфилохијем личила је на сусрете из Јеванђеља. То су били људи који су се са свом својом снагом, молитвом и љубаву сретали са човјеком који их је ослобађао и који би након сусрета са њима засијали. Мало је било личности које су ослобађале, а Митрополит Амфилохије је био управо таква личност. Ослобађајући личности на различитим нивоима, Митрополит је ослободио и Црну Гору. Био је човјек који је свуда гдје је долазио доносио радост. Сви његови сусрети са Србима на Косову своде се на ријечи сви смо га срели. Остао је један од кључних људи за које се питамо: Шта би нам Амфилохије данас рекао и поручио? А поручивао нам је својим дјелима, животом и вјером у Косово и Метохију. За њега и Владику Атанасија повјерење у Косово никад није било упитно. То је нешто што је зрачило из њихових живота“- прича Живојин Ракочевић.

Двије године након Ђедовог одласка Живојин, којег са Митрополитом вежу двије можда и најважније тачке Морача и Косово и Метохија, каже да празнина постоји, али да постоје и одговори. Он каже да Морачани, када су говорили о Косову нису говорили о одласку него о повратку на Косово.

“Више су о Косову знали моји преци који га никад нису видјели, моји Морачани су га дубље осјећали него ја који цио живот проведох на Косову“- истиче Ракочевић.

“Увијек када прођемо поред храма у Подгорици, осјетимо да нас неко зове и широм отвара она тешка врата водећи нас према себи, свом дјелу и утјеси. Друга година од његовог одласка је година када се тјешимо и знамо шта је пут, истина и живот. Око Ђедовог… тешко ми је да кажем гроба, око његовог мјеста починка, његовог ћивота смо сабрани и знамо да нас тај човјек прати, да је војевао за нас и да нас је ослобађао и да и сада од њега очекујемо добро и утјеху“– закључио је Живојин Ракочевић.

Слободанка Грдинић

Косметска кандила

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: