Korov zlobe i ambrozija karaktera

Piše: Mišo Vujović

Bog nam je podario i znanje i imanje, i nije škrtario, ali su se korov zlobe i ambrozija karaktera toliko zapatili da se zloslut 1914. nisko nadvio nad zemljom u kojoj gotovo da i nema opozicije,ali natofili i srbofobi u javnom prostoru nisu deficitarni.

Jedan od reprezentativnijih primeraka je veliki kuvar mada se on bavi samo zaprškom već gotovih jela. Prvom vojvođanskom autonomašu, poreklom Ličaninu komunističke provinijencije, bestiđe, visprenost, obrazovanje, drskost i bezobrazluk se ne mogu osporiti.
Nije teško pogoditi ko je vojvođanski političar Titoista i olinjala antiratna profiterčina, ali malo ljudi zna da ima fobiju od 29. novembra jer ga asocira na pokolj njemu fiziološki i mentalno najbližih srodnika, koje i sam nemilosrdno tamani da ga je teško razlikovati od kapitalaca na nekoj farmi bliskih mu tajkuna. Seljaka i domaćina sve je manje, a sve više uvoznika sumnjivog mesa od koga nastaju kancerogene prerađevine prepune hemije, raznih aditiva i emulgatora.
Nije baš jednostavno predstaviti ovog znamenitog dvonožnig srodnika, vrste anatomski veoma slične čoveku, čiji intelekt svakako nije za potcenjivanje kao ni moral za ocenjivanje. Kada su te dve kategorije u disbalansu konačni proizvod je da lice ili individua, bez obzira i na dobar genetski materijal, postaje paradigma karaktera svog četvoronožnog srodnika.
Ovaj moralni daltonista koji samo razaznaje boje novčanica, u Crnoj Gori poznat kao mister 500 evrića, koliko košta honorar za pljuvanje po Srbiji,plakanje po muslimanskim mezarjima, gostovanja po ustaškim medijima, kažu ne naplaćuje, ali nije gadljiv na apanaže vlasti da bi se pred zapadnim mentorima stvorila slika slobodnog iznošenja stavova i autonomija medija, koje nema nigde pa ni u Srbiji. Svaka nezavisnost je zavisna od onoga ko daje pare. Toliko o nezavisnom novinarstvu i slobodi informisanja.
Još gore, on i njegova antiratna profi družina sebe smatraju svetionicima u mračnom lavirintu obmana i predrasuda. Naravno prećutkuju da su godinama držali i drže sveću svima koji su napstvovali i danas obogaljuju Srbiju. Ne mali broj njih je tražio silovanje i u nesvesnom stanju.

Udrite bombama dok se ne osvestimo, klicala je NATO-u druga polovina Osme sednice SKJ. Poražena ali dobro uhlebljena u razbijanju ideje o integraciji srpskog naroda.
Neke je, čak i aktuelni, režim nagradio ambasadorskim funkcijama, da bi pokazao svoj demokratski kapacitet, šaljući ih u države u kojima će imati visok stepen saglasja o Srbiji i osudi njene uloge u raspadu Jugoslavije. Nadam se da je nekima sugerisano da makar redovno održavaju higijenu, oblače se pristojno, ne pišaju sa terase po ulici, ne osnivaju svingerska udruženja u prostorijama ambasade…
U pravu je da su Rusi 1999, posle maliganske egzibicije Borisa Jeljcina, u to vreme zavisnika od istih centara moći pobegli sa Kosmeta, za razliku od Čanka koji je u Zagrebu boravio na manifestaciji “ Srijem Hrvatskoj” u to vreme sam boravio na KiM i izveštavao o stvaranju najvećeg geta u žici na pragu 21 veka.
Ono što zaboravljamo je da je Carska Rusija zbog ulaska u Prvi svetski rat srušena iznutra, sličan scenario postoji i danas. Preumili smo ultimatum Cara Nikolaja Romanova saveznicima da pod hitno sa albanske obale evakuišu desetkovane ostatke Srpske vojske inače će Rusija istupiti iz rata.
Da nije bilo tog gesta pitanje je da li bi danas postojala Srbija.
U Drugom svetskom ratu Rusi su porazili Hitlera, danas su brana slobode slobodnog sveta.
Toliko o Rusiji. Stavove dotičnog o Kosmetu, Novaku Đokoviću, Srpskoj pravoslavnoj crkvi neću komentarisati, Oluju i Srebrenicu, Hag, još manje, ali što je mnogo, previše je i od jednog tako darovitog i još uvek aktuelnog konvertite. U njegovim stavovima ima i istine vešto deformisane u ubedljivu laž, naravno za laičko uho, ali više za one koji ih honorarišu. Po učinku ili paušalno.