„Koрисник је искључио телефон“ за Америку
1 min read
илустрација
Рекло би се да је тачка спајања држава, које су тренутно директно или индиректно подржале Русију, тешко видљива. Шареноликост политичких уређења, увјерења, па и базичних вриједности је толика да не дјелује да можемо јасно да процијенимо шта је то што би их спајало. У Европи, ма колико је читава прича о европском јединству већ одавно прошлост, а званично је нестала Брегзитом, можемо да говоримо о једној јасној чињеници – Европа јесте окупана у хеленској и хришћанској култури. Та врста сличности тешко да постоји између Русије, Кине, Венецуеле, Индије, Турске… Дакле, шта је оно што их веже? Шта је то што неке државе које нису на истоку планете, ипак веже за источну филозофију? Рекло би се да је то јасна потреба за сувереним државама.
Поред тога што можемо да наслутимо да је извјесно ријеч о државама које не желе да на њих буде више вршен толико јак евроатлански утицај, јер то доводи до губитка онога што је културолошка заоставштина тих народа, заједничка је и још једна ствар – нема подизања слушалице на америчке позиве.
Аустралијски коментатор, Тревор Ноа, познат по либералним ставовима, казао је да је чињеница да Саудијска Арабија не одговара на позиве САД скандалозна, те да се такво нешто не би могло догодити да је Доналд Трамп на власти. Он је у свом шаљивом коментару додао да не само да не би могли да се не јаве, већ не би могли да се не јаве одмах, а да не страхују од последица. Оно што је нама важно у том коментару јесте да је америчка држава знатно ослабила на пољу ауторитета, мада су стегли финансијски обруч око Русије. Без претензија да дајемо детаљну анализу могућих сценарија и који би то могли бити потенцијални губици по Русију или САД у зависности од тога како ће се украјинска криза завршити, ипак можемо говорити о тренутном положају Америке код неких од својих до jуче оданих савезника.
Саудијска Арабија

Како преноси и Вол Стрит Журнал Судијска Арабија је последњих дана недоступна Америци, али врло доступна Кини. Расправља се чак и о размијени нафте у јуанима за Кину, умјесто у доларима што је била досадашња пракса. Разлог за то проналази се у наводном захлађењу односа које постоји између САД и СА. До захлађења је довела Бајденова администрација када је почела да говори о угрожавању људских права, да отвара архиве тајних служби о умијешаности Ријада у рат у Јемену, да оптужује принца Мохамеда за убиство новинара Џамала Кашогија. Претпоставља се да је искуство Арапског прољећа које је почело сличним кампањама мотивисало Ријад да новог стратешког савезника потражи у Кини, која јој је свакако највећи спољнотрговински партнер. Био би дубок помак за Саудијску Арабију да цијене чак и неке од својих ,отприлике 6,2 милиона барела дневног извоза сирове нафте, продају у било чему осим у доларима. Већина глобалне продаје нафте — око 80% — обавља се у доларима, а Саудијци тргују нафтом искључиво у доларима од 1974. године, у договору са Никсоновом администрацијом који је укључивао безбједносне гаранције за краљевство.
Ukoliko bi Saudijska Arabija prešla na Juan kao platežno sredstvo za naftu, SAD bi bile “gotove” zbog inflacije.
Ili bi morale da od nekog drugog kupuju naftu.
Sila dolara kao Svjetske valute bi drastično oslabila i postala opasna za iovako inflatornu “SAD ekonomiju”.
SAD bi morale za realni dolar da kupuju Juane, a to već Kinezi “vrjednuju i vagaju”.
SAD ekonomija ima dvije lažne ekonomske poluge koje ju održavaju na vrhu Svijeta.
Jedna je Dolar kao glavna Svjetska valuta i njegov „izvoz“ kroz štampanje i kreditiranje, a druga poluga je „enormno zaduživanje“ i štampanje dolara kod „svojih banaka“ odnosno FED-a i ti dugovi se nikada neće vratititi, jer su enormni i ne mogu se vratiti.
I te „laži“ traju dok traju, ponekad napukne taj lažni brod, ali još uvijek ga saniraju i odlože potonuće.
Zbog toga zapadnim ekonomistima treba „Veliki reset“ i „nuliranje dugova“ kao i „bolja kontrola novca i dugova“.
Svima njima zapravo treba ugrađivanje haj-teč čipa pod kožu ili na čelo, radi “transparentnosti” svakog stanovnika zemlje i globalne buduće Vlade.
Svjesno (od nekih ljudi) ili nesvjesno (od ogromne većine Svijeta), ovo jednog dana vodi do političkog zacarenja “Vuka u jagnjećoj” koži kao “političkog prvaka” Svijeta.
To će biti zadnji i stvarno užasni pokušaj “ujedinjenja ljudi i Svijeta” pod “ jednim krovom”, … iznenadna “klanica” za dobronamjerne ljude i njihovu slobodu.
U vezi Brazila , dodao bih ovo.
Jedne godine, kao što govore za Rusiju da je prevelika i da ne smije da pripada samo Rusima, tako su govorili i za Brazil, da bogatstva Brazila moraju pripadati i SAD-u, jer “nije pošteno” da Brazilske resurse koristi samo Brazil.
Te godine, Brazil je zbog SAD komentara sa visokih položaja, stavio vojsku u stanje povišene borbene gotovosti i osudio takve izjave.