Кордић: Имаћемо успјешну туристичку сезону, већ сада имамо 13 % више туриста него у исто вријеме у рекордној 2019. години!

Министарка туризма Симонида Кордић у интервјуу за БОРБУ казала је да сви тренутни показатељи дају разлог за оптимизам и најављују успјешну туристичку сезону, што би требало да је интерес свих у држави.

Она је за сумирала податке Националне туристичке организације и саопштила да је 5. јуна у Црној Гори регистровано 53.485 туриста.

„То представља раст од преко 6% у односу на исти период прошле године, односно око 13% више у поређењу са рекордном 2019. годином. У хотелима је боравило 7% више гостију него прошле године и 10,30% више у односу на исти период 2019. Приватни смјештај биљежи 26.601 туриста, што је повећање скоро 4% у односу на прошлу годину и око 12% више у односу на 2019. У априлу ове године, на свим граничним прелазима забиљежен је раст броја путника 62% у односу на март, и 10% више у односу на април прошле године“, казала је Кордићева за Борбу.

Она је за Борбу коментарисала и информацију да је изабрана за предсједника Комисије за Европу у оквиру УН Свјетске туристичке организације и казала да је то значајно међународно признање досадашњем ангажману на промоцији Црне Горе, поготово што је наша држава изабрана на чело Комисије симболичну на 50. годишњицу постојања организације.

Коментарисала је и оно што њен ресор планира да постигне у наредним годинама њеног мандата.

„Главни приоритети Министарства туризма усмјерени су на јачање међународне позиције Црне Горе као туристичке дестинације, проширење емитивних тржишта, као и на равномјеран и одржив развој туризма унутар земље, отварање нових инвестиционих активности, и што је посебно важно проширење и унапријеђење понуде како би сезона трајала 365 дана“, казала је између осталог министарка Кордић.

Изабрани сте за предсједника Комисије за Европу у оквиру УН Свјетске туристичке организације. Шта ово значи за Црну Гору и туризам?

УН Свјетска туристичка организација представља најважнију глобалну институцију у области туризма. Избор Црне Горе на чело Комисије за Европу у наредном двогодишњем мандату, и то симболично на 50. годишњицу постојања организације, је значајно међународно признање нашем досадашњем ангажману на промоцији Црне Горе као атрактивне, одговорне и све препознатљивије туристичке дестинације.

Овај успјех није дошао случајно – резултат је интензивне дипломатске активности и посвећености. У протеклих девет мјесеци имала сам прилику да се састанем са министрима, потпредсједницима и предсједницима влада, као и са представницима привреде из више од 20 земаља.

На гласању у Бакуу Црна Гора је добила подршку 24 земље са правом гласа, док су Пољска и Литванија изабране за потпредсједнике. Ово је први пут да Црна Гора заузима тако високу позицију у оквиру УН Свјетске туристицке организације.

Предсједавање доноси и већу видљивост Црне Горе – бићемо присутнији на важним глобалним догађајима, наш глас ће се снажније чути, како у промоцији дестинације, тако и у заступању интереса европског туризма. Ово је и вриједна платформа и за нова партнерства – са приватним сектором, академском заједницом, хотелијерско-угоститељским групацијама и бројним члановима УН Туризма из цијелог свијета. Европа је најпосјећенији свјетски туристички регион – и та позиција носи и престиж и одговорност. Предсједавање отвара врата снажнијој међународној сарадњи, примјени најбољих пракси и јачању капацитета Црне Горе у областима у којима желимо додатно да напредујемо – одрживи развој, позиционирање специфичних туристичких производа и унапређење инвестиционог амбијента. Ова функција има додатну вриједност и у контексту европских интеграција и стратешке оријентације Владе ка стабилности и јачању економије, у којој туризам учествује са око 30% БДП-а.

Који су главни приоритети Министарства туризма наредних година? Шта је то што су активности Министарства?

Главни приоритети Министарства туризма усмјерени су на јачање међународне позиције Црне Горе као туристичке дестинације, проширење емитивних тржишта, као и на равномјеран и одржив развој туризма унутар земље, отварање нових инвестиционих активности, и што је посебно важно проширење и унапријеђење понуде како би сезона трајала 365 дана.

С обзиром на то да је туризам највећа извозна привредна грана у Црној Гори, посебно се фокусирамо на међународну промоцију, односно отварање према новим тржиштима. Зависност од ограниченог броја тржишта показала се као изазов у условима криза, попут рата у Украјини и Русији, те је диверзификација производа наш стратешки циљ. У том правцу, кроз интензивне дипломатске и пословне активности у протеклих девет мјесеци, остварили смо значајне контакте. Резултати су већ видљиви – забиљежен је раст броја долазака из САД-а, Израела, Кине, Централне Азије…

Покренули смо пројекат “Дестинација Балкан”, односно регионално повезивање, кроз концепт „мој гост је и твој гост“, који омогућава привлачење туриста са далеких тржишта који често бораве краће на једној дестинацији. Тиме не само да повећавамо број долазака, већ и градимо одрживији модел туризма у региону.

Министарство је посвећено дугорочним улагањима, попут покретања стратешких пројеката који ће донијети бенефите у будућности. Један од кључних је пројекат вјештачког осњежавања, који ће омогућити стабилније зимске сезоне – нешто што до сада ниједна влада није покренула, а што је од пресудног значаја за развој планинског туризма.

Даљи приоритети укључују уједначен туристички развој цијеле земље, са посебним акцентом на подстицање сјевера и смањење сезоналности. Желимо да туризам буде активан током цијеле године и да доприноси развоју свих крајева Црне Горе.

Иако неке важне области нису у директној надлежности Министарства туризма – попут капацитета аеродрома, саобраћајних гужви и функционисања граничних прелаза – активно радимо на иницирању рјешења и сарадњи са другим ресорним институцијама. Један од конкретних приједлога је увођење транзитних такси, како би се смањиле гужве и побољшало укупно искуство туриста.

Процеси који су у оквиру наших надлежности су завршени, основали смо медјуресорну радну групу која је размотрила могућност увођења транзитних ракси и донијела позитивну одлуку, и сада је на Влади и ресорном министарству да предузму наредне кораке како би се ти планови и реализовали.

Какву сезону очекујете?

Сви тренутни показатељи дају разлог за оптимизам и најављују успјешну туристичку сезону, што би требало да је интерес свих у држави.

Према извјештају “Стање на дан” Националне туристичке организације Црне Горе, 5. јуна регистровано је 53.485 туриста, што представља раст од преко 6% у односу на исти период прошле године, односно око 13% више у поређењу са рекордном 2019. годином. У хотелима је боравило 7% више гостију него прошле године и 10,30% више у односу на исти период 2019. Приватни смјештај биљежи 26.601 туриста, што је повећање скоро 4% у односу на прошлу годину и око 12% више у односу на 2019. У априлу ове године, на свим граничним прелазима забиљежен је раст броја путника 62% у односу на март, и 10% више у односу на април прошле године.

На Аеродромима Црне Горе, у прва четири мјесеца 2025. забиљежен је раст промета авиона за 2,04% у односу на исти период 2024. и 6% више у односу на 2019. Порастао је и број путника 1,58% у односу на прошлу годину, односно 32% више у односу на исти период 2019. Аир Монтенегро је у периоду јануар–март реализовао укупно 940 летова, што је 27% више него претходне године. У истом периоду превезено је 44% више путника у односу на прва три мјесеца 2024. Коначно, Национални паркови Црне Горе су током прва четири мјесеца ове године забиљежили преко 40% више посјетилаца него лани.

Недавно је објелодањена информација да је претходна Влада Црне Горе „напумпала“ бројку туриста који су посјетили Црну Гору 2023. године са придошлим грађанима Русије и Украјине који су избјегли из рата. Како то коментаришете?

Важно је направити јасну разлику између реалних показатеља и статистичких интерпретација и сагледати податке у ширем контексту.

Као што је наш ресор више пута упозоравао – Црна Гора нема јединствен, системски уређен и поуздан начин за бројање туриста. То доводи до озбиљних дисбаланса између регистрованог раста броја гостију, а пада броја ноћења. Намеће се логично питање – одакле овакав раскорак?

Један од кључних разлога, како објашњава и дио стручне јавности, јесте чињеница да су током 2023. године у званичну туристичку статистику ушли и бројни држављани Русије и Украјине који су заправо, због ратних дешавања, дошли у Црну Гору као привремени становници, а не као туристи. Њихово присуство, нарочито у индивидуалном и приватном смјештају, значајно је утицало на укупан број ноћења и вјештачки „напумпало“ резултате.

Довољно је погледати податке из првог квартала 2025. године – држављани Русије су остварили чак 115.681 ноћење мање у односу на исти период претходне године.

Због тога је питање реалне и транспарентне статистике – задатак број 1. Само уз тачно и објективно праћење туристичких токова можемо доносити добре одлуке, планирати развој, и избјећи политизацију и произвољне интерпретације које не одражавају право стање на терену.

Свједоци смо једне интензивне кампање којом се тенденциозним представљањем и тумачењем података, жели нанијети штета туризму. Морамо имати на уму да од успјеха туризма зависе и плате и пензије, а тај успјех зависи од свих нас: и од ресорног министарства, и од цијеле Владе, али и од медија, хотелијера, угоститеља, љубазних конобара, ревносних полицајаца али и од јавних наступа и интерпретација које обликују перцепцију како домаће тако и међународне јавности и наших потенцијалних туриста.

Унапријед проглашавати сезону лошом или призивати њен неуспјех није критика – то је кампања против сопственог туризма, привреде, и на крају државе.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: