Корак части кроз срце Београда

Шта је заправо војна парада у Срба ? То је нешто свечано у ваздуху,када имате осећај да су и облаци успорили корак да би испратили свечану поворку. То је дан када се Београд буди раније него иначе — град који иначе живи у ритму гужве и журбе, дан када је престони град застао, исправио рамена и ћутао са поносом. То је дан када се са балкона вијоре заставе, када тробојке обоје улице, а у очима грађана сија тиха и дубока љубав према отаџбини.

То је дан звукова и маршева који су ехо неких прошлих времена, дан стројевих корака војника равних погледа, који носе на себи више од униформе. Носе историју, сећање, али и обећање – да Србију има ко да чува.

На раменима тих људи нису само чинови, већ успомене генерација које су пре њих марширале за исту тробојку. У тим корацима одзвањају Косовска,Церска,Колубарска и Мојковачка битка, Кајмакчалан и Кошаре. У њиховом погледу је будућност коју неко мора да брани.
Тенкови, транспортери, хеликоптери над главом – све то није било демонстрација моћи, већ жива парада одбрањене слободе. И у сваком мотору који је грмео преко Славије, у сваком војничком погледу, у свакој застави на ветру, Србија је корачала, усправна, поносна и вечна.
Једном речју,дан када је послата јасна порука и домаћој и међународној јавности да ово,попут неких, није и никада неће бити одред привредне авијације, већ респектабилан војни фактор у овом делу Европе, који, вољно или невољно, морају уважавати сви ?!
Честитке свима, живеле српске земље Србија, Црна Гора и Република Српска, живело свесрпско национално јединство!!

Р.Ж.